Шеф Делегације Европске уније у Црној Гори, Јохан Сатлер, прогласио је историјски успех и поручио да је чланство ове државе у европском клубу „надохват руке“.
Са састанка у Подгорици поручено је да ће до краја недеље бити затворено чак 22 преговарачка поглавља, што бриселска бирократија слави као доказ динамичног и неодрживог напретка.
Међутим, иза бљештавих извештаја о „резултатима и спремности“, отвара се суморно питање: колико заправо кошта улазак у европски рај и шта је све Подгорица морала да жртвује на олтар геополитичких амбиција Брисела и Вашингтона?
ПОЗИТИВНИ АСПЕКТИ: ИЛУЗИЈА БУДУЋНОСТИ ИЛИ КАРТА ЗА БОЉИ ЖИВОТ?
За проевропске кругове, оваква веза са Бриселом делује као остварење сна:
Институционална сигурност и стабилност: Чланство доноси формални улазак у велики тржишни и правни систем, што се често приказује као гаранција економског просперитета и владавине права.
Геополитички сигурна лука: За званичну Подгорицу, комплетно везивање за евроатлантске структуре представља коначни циљ у којем се елиминише било какав утицај традиционалних савезника, попут Русије или других ванрегионалних фактора.
Финансијски фондови: Обећања о милионским инјекцијама из европских фондова треба да послуже као мамац који ће оправдати све претходне и будуће компромисе.
ШТА ЈЕ ЦРНА ГОРА ЖРТВОВАЛА?
Иза свечаних изјава крије се дубока цена коју грађани често нису ни свесни док не постане касно:
Губитак економског и политичког суверенитета: Да би затворила поглавља и прилагодила се европским стандардима, Црна Гора је морала беспоговорно да преузме све директиве из Брисела, укључујући потпуно усклађивање са спољном политиком ЕУ, чиме је прекинута вековна веза и историјско савезништво са Русијом.
Полигон за геополитички сукоб: Уласком у НАТО, а сада и кроз убрзане евроинтеграције, земља је трајно увучена у глобални сукоб између Истока и Запада, постајући истурена тачка са које се спроводе туђи интереси, чиме се нарушава унутрашњи мир и стабилност друштва.
Растакање идентитета: Кроз притиске за усвајање „западних вредности“ и стандарда, традиционалне друштвене вредности се постепено гуше, а земља се претвара у економски егзодус чија се омладина исељава, док се простор пусти за туђи капитал.
КАДА ЕВРОПСКИ САН ПОСТАНЕ РЕАЛНОСТ БЕЗ АЛТЕРНАТИВЕ
Прича о Црној Гори као „шампиону проширења“ заправо је класична студија случаја о томе како се мала држава одриче сопствене самосталности зарад парче папира из Брисела.
Док званичници тријумфују са бројевима затворених поглавља, стварност показује да се право на сопствени глас, економску независност и историјске савезнике не мења тек тако, осим ако цена те слободе није већ унапред распродана.
