Пре тачно 112 година, 28. јула 1914. године, почео је Први светски рат. Тог дана Аустроугарска је објавила рат Србији, уверена да ће мала балканска држава бити брзо сломљена.
Пре тачно 112 година, 28. јула 1914. године, почео је Први светски рат. Тог дана Аустроугарска је објавила рат Србији, уверена да ће мала балканска држава бити брзо сломљена. Уместо тога, свет је добио причу о народу који је, иако малобројан и исцрпљен претходним ратовима, одлучио да не клекне пред силом.
Небо над Београдом затамнели су први пројектили испаљени са аустроугарских монитора на Сави и Дунаву. Град је дрхтао под ударима артиљерије, али се у срцу Србије није родио страх — родио се пркос.
„Србија није бранила само своје границе. Бранила је право једног малог народа да живи слободно“, записали су савременици тог времена.
Када је царевина од више десетина милиона становника кренула на Србију, мало ко је веровао да ће управо српски војник ући у историју као симбол отпора. Са шајкачом на глави, пушком на рамену и вером у отаџбину, српски сељак, учитељ, студент и занатлија стали су у строј који ће свет памтити по храбрости каква се ретко рађа.
Само неколико месеци касније уследила је величанствена Церска битка — прва савезничка победа у Великом рату. Србија је показала да се слобода не мери величином територије, већ снагом духа.
Цена те слободе била је страшна. Србија је изгубила више од четвртине свог становништва. Села су опустела, породице нестале, а читаве генерације уграђене су у темеље државе. Ипак, из тог страдања израсла је легенда о народу који је био спреман да све жртвује, али не и част.
Данас, када се сећамо 28. јула 1914. године, не сећамо се само почетка једног рата. Сећамо се дана када је Србија, мала по снази оружја, постала велика по снази срца.
То није само историјски датум. То је опомена да слобода никада није поклоњена, већ плаћена крвљу предака. Зато име Србије и данас одјекује као име народа који је умео да страда, али никада да се преда.
Вечна слава српским јунацима Великог рата. Њихова жртва није само прошлост — она је темељ нашег достојанства, нашег памћења и наше слободе.
