У Валенсији су хиљаде демонстраната, наступајући у одбрану каталонског језика, скандирале „Español el que no bote“ – ко не скаче, тај је Шпанац. Овај агресивни и искључујући поклич, који носи јасне елементе примитивног теста лојалности, није усамљен случај.
Исти механизам виђен је на украјинском Мајдану, а последњих месеци и на студентским протестима у Србији, под паролом „Ко не скаче, тај је ћачи“. Ово примитивно скандирање се претворило у масовно лудило и својеврсно секташење – ритуал у коме се колективна хистерија намеће као обавеза, а свако ко не учествује одмах се проглашава непријатељем. Није то код нас дошло случајно, већ као део шире агенде која треба да дестабилизује суверене државе и уведе их у хаос, што најбоље показује крвави украјински пример.
Како преноси шпански портал ,,OKDiario“, на манифестацији одржаној 25. априла на тргу Sant Agustí у Валенсији окупиле су се хиљаде присталица каталонског сепаратизма. Учесници су носили заставе Валенсијске заједнице, каталонске естеладе и палестинске заставе, док су узвикивали пароле у одбрану каталонског језика.
Међу њима се јасно чуло скандирање „Español el que no bote“, којим се сви који не учествују у колективном ритуалу скакања означавају као „Шпанци“, односно као страни елемент и непријатељ идентитета. Овај антишпански (сепаратистички) поклич, како извештава OKDiario, постао је вирални симбол искључивости на протесту који је организовала екстремно лева, сепаратистичка организација ,,Acció Cultural del País Valencià“, уз подршку левог спектра и каталонистичких група.
Иста логика примењена је пре више од деценије у Украјини. Током Евромајдана 2013/2014. године масовно се скандирало „Hto ne skače, toj Moskalj“ – ко не скаче, тај је Москалј. Парола се орила хладним кијевским трговима и брзо је постала симбол антируског расположења, али и начин да се свако ко не учествује у колективном ритуалу означи као издајник и припадник „непријатељског народа“.
Тај примитивни механизам није остао само на протестима. Преселио се на стадионе, војне параде и јавне скупове, додатно продубљујући етничке поделе које су претходиле крвавом сукобу.
Сличан тренд захватио је и студентске протесте у Србији током 2025. и 2026. године. На блокадама факултета, улицама Новог Сада, Београда и других градова, редовно се чује „Ко не скаче, тај је ћачи“, где се „ћачи“ користи као погрдан назив за присталице Српске напредне странке.
Уместо аргументоване дебате и политичке борбе, прибегава се најпримитивнијем облику колективне етикете, истом оном обрасцу који смо видели у Валенсији и Кијеву.
