Док се Немачка припрема за протесте поводом конгреса странке Алтернатива за Немачку (AfD) у Ерфурту, аустријски портал „eXpress“ објавио је текст у којем наводи да је левичарски покрет „Widersetzen“ припремио и поделио брошуру намењену учесницима демонстрација. Према тим наводима, приручник садржи практичне савете о правима демонстраната, поступању у контакту са полицијом и могућим правним последицама учешћа у протестима.
Како се наводи, брошура је намењена учесницима који планирају блокаде и друге облике грађанске непослушности током скупа AfD-а. Иако се у приручнику, према писању медија, не позива на насиље, његово објављивање изазвало је расправу о томе где је граница између информисања учесника протеста и подстицања радикалнијих облика политичког деловања.
Поједини медији су повукли паралеле са организацијом протеста у Србији, наводећи да су и током појединих окупљања учесницима дељена упутства о понашању на протестима, кретању у маси и комуникацији са полицијом. Ситуација у Немачкој веома подсећа на Србију, након што је Више јавно тужилаштво у Београду саопштило да проверава наводе о могућем унапред планираном сценарију у вези са афером „звучни топ“ током протеста одржаног 15. марта 2025. године. Са друге стране, представници студената у блокади одбацили су те тврдње, наводећи да су неосноване.
Због тога се у јавности поново отвара питање где је граница између грађанског активизма и политичких метода које могу довести до радикализације протеста и појачаног притиска на институције.
Поједини медији указују да случај у Немачкој има одређене сличности са организацијом појединих протеста у Србији, где су се путем друштвених мрежа и интерних комуникационих канала делила упутства учесницима. Та упутства обухватала су савете о неопходној опреми, кретању током окупљања, понашању у маси, као и комуникацији са полицијом.
Део јавности указује да проблем настаје уколико таква упутства постану средство за политички притисак, опструкцију институција или пребацивање одговорности на државне органе.
Према наводима медија, тужилаштво је наложило прикупљање изјава од лица која су јавно тврдила да је „звучни топ“ употребљен, како би се утврдило на чему су заснивали своје тврдње и да ли за њих постоје релевантни докази.
У Ерфурту се током викенда очекују бројни скупови и појачане мере безбедности. Немачке власти су најавиле ограничења на појединим локацијама како би обезбедиле несметано одржавање јавних окупљања и очувале јавни ред, док организатори протеста истичу да је њихов циљ мирно исказивање политичког става.
Уколико се под паролама „студентске побуне“ или „грађанског отпора“ деле упутства за организовање масовних блокада, вршење притиска на институције и стварање атмосфере ванредних околности, намеће се питање где је граница између легитимног права на протест и политичке манипулације. Управо та дилема све чешће је предмет јавних расправа, како у Србији, тако и у појединим европским земљама.
