Генерација која је одрасла уз паметне телефоне, друштвене мреже и непрекидну комуникацију данас се све чешће описује као најусамљенија генерација модерног доба.
Према истраживањима спроведеним у Сједињеним Америчким Државама, чак 67 одсто припадника Генерације Z наводи да се често или стално осећа усамљено, иако никада раније млади нису били толико дигитално повезани.
На први поглед делује парадоксално да генерација која свакодневно комуницира путем порука, видео-позива и друштвених мрежа има све израженији осећај изолације. Ипак, стручњаци упозоравају да виртуелна повезаност све чешће замењује стварне односе, дубоке разговоре и искрену блискост међу људима.
Уместо правих пријатељстава и односа заснованих на поверењу, све више доминирају кратке поруке, реакције, површна комуникација и живот кроз екране. Млади имају стотине контаката на мрежама, али све мање људи са којима могу истински да разговарају и поделе проблеме.
Социолози и психолози као један од главних разлога наводе замор од виртуелног света. Непрестано поређење са другима, праћење туђих живота и идеализованих слика успеха стварају код младих осећај незадовољства, несигурности и празнине.
Посебно забрињава чињеница да се усамљеност више не везује само за физичку дистанцу. Многи млади наводе да се осећају усамљено чак и када су окружени људима — у школи, на факултету, у друштву или унутар породице. То показује да проблем није у недостатку контаката, већ у недостатку истинске повезаности и разумевања.
Стручњаци упозоравају да дигиталне платформе често стварају илузију блискости, док се стварни односи постепено потискују. Некада су пријатељства и породичне везе опстајале кроз разговоре, конфликте, помирење и време проведено заједно, док данас све више односа остаје на површном нивоу.
У ери највеће технолошке повезаности у историји човечанства, све је видљивији парадокс савременог доба — што је више виртуелних веза, то је мање стварне блискости међу људима.
