Na Mini sajmu poljoprivrede „Banatska traktorijada“, potpredsednik Pokrajinske vlade i sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vladimir Galić najavio je nastavak ulaganja u navodnjavanje i agrarnu infrastrukturu, uz ocenu da su klimatske promene i sve veće oslanjanje na suncokret ozbiljan izazov za očuvanje plodoreda u poljoprivredi.
– Poslednje tri godine imali smo sušu i nadamo se da će nas ove godine vreme poslužiti i da nećemo imati taj problem, ali ne možemo se oslanjati na sreću, već moramo razvijati sisteme za navodnjavanje. Ove godine završavamo jedan veliki projekat koji je započet ranije u saradnji sa investicionim fondom iz Abu Dabija, zahvaljujući kojem smo uspeli da obezbedimo navodnjavanje za velike površine novih hektara. Sada razgovaramo o drugoj fazi sa tim fondom, kako bismo proširili sisteme za navodnjavanje i nastavili ulaganja. Imamo i kredit sa arapskim investicionim fondom, tako da ćemo na navodnjavanju raditi i u narednim godinama.
Sada razgovaramo o drugoj fazi sa tim fondom, kako bismo proširili sisteme za navodnjavanje i nastavili ulaganja. Imamo i kredit sa arapskim investicionim fondom, tako da ćemo na navodnjavanju raditi i u narednim godinama. Napravili smo dugoročnu strategiju kojom je predviđeno da se svake godine povećavaju površine pod navodnjavanjem. To ne radimo samo u Vojvodini, već u celoj Srbiji. Trenutno se projekti realizuju i u drugim delovima zemlje. Gradimo i brane koje su višenamenske i koje će služiti za više potreba: obezbeđivanje pijaće vode za stanovništvo, navodnjavanje i zaštitu od poplava. Takođe, one doprinose očuvanju biodiverziteta, jer znamo da u određenim periodima reke presušuju, što negativno utiče na riblji fond. Navodnjavanje će biti naš fokus u narednim godinama, ali moramo biti svesni da sve kulture ne podnose navodnjavanje zbog visokih troškova. Zbog toga ćemo ga primenjivati tamo gde je ekonomski opravdano, pre svega u povrtarskoj i voćarskoj proizvodnji. Skupo je navodnjavati osnovne ratarske kulture i to mora da se posmatra racionalno – istakao je Dragan Glamočić ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Glamočić je naglasio da je na današnji dan isplaćeno značajno više sredstava nego prethodne godine za poljoprivredu.
– U pojedinim opštinama izdvajanja su značajna i ove godine su sredstva već uplaćena u velikim iznosima. Budžet za poljoprivredu čini značajan deo ukupnog državnog budžeta. U poređenju sa regionom, izdvajanja su veća. Mislim da su poljoprivrednici svesni situacije i da država daje maksimum u ovom trenutku. Trudićemo se da isplate budu još brže. Uveden je kalendar javnih poziva i on se poštuje, a isplate su ubrzane – rekao je Glamočić.
https://www.instagram.com/reel/DXjs_SVDdKg/?utm_source=ig_web_copy_link&igsh=MzRlODBiNWFlZA==
On je naglasio da je Mini sajam poljoprivrede „Banatska traktorijada“ okupio veliki broj izlagača, od proizvođača domaćih proizvoda i rukotvorina do predstavnika mehanizacije.
– Nisam očekivao ovako veliki broj učesnika i toliko pozitivne energije. Bilo je mnogo poljoprivrednika, pitanja su bila konstruktivna, ali je bilo i kritika, što je takođe važno. Ovakvi događaji pokazuju koliko su važni druženje i zajedništvo u poljoprivrednom sektoru – istakao je Glamočić.
Vladimir Galić, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, podsetio je da Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu raspolaže značajnim budžetom, te da su trenutno u toku konkursi za navodnjavanje i za mlade poljoprivrednike, dok se u narednom periodu očekuju i konkursi za nabavku mehanizacije.
Prema njegovim rečima, poljoprivredni sajam koji nas očekuje ove godine ima veliki značaj jer poljoprivrednicima se omogućava da se upoznaju sa novim tehnologijama i da konkurišu za dostupna sredstva, dok su značajna ulaganja predviđena i za razvoj ruralne infrastrukture.
Na kraju, Galić je istakao da je jako zadovoljan ovakvim jednim susretom i smatra da to treba da se preslika i u drugim jedinicama lokalne samouprave jer smo upravo na ovaj način u direktnom kontaktu sa poljoprivrednicima. Jer mi koji se brinemo o poljoprivrednicima, radimo stvari u vezi sa poljoprivredom, neposrednim razgovorom dolazimo do najdirektnijih saznanja od samih poljoprivrednika i šta su njihovi problemi i u jednom razgovoru te probleme možemo da rešavamo.
