На Мини сајму пољопривреде „Банатска тракторијада“, потпредседник Покрајинске владе и секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Владимир Галић најавио је наставак улагања у наводњавање и аграрну инфраструктуру, уз оцену да су климатске промене и све веће ослањање на сунцокрет озбиљан изазов за очување плодореда у пољопривреди.
– Последње три године имали смо сушу и надамо се да ће нас ове године време послужити и да нећемо имати тај проблем, али не можемо се ослањати на срећу, већ морамо развијати системе за наводњавање. Ове године завршавамо један велики пројекат који је започет раније у сарадњи са инвестиционим фондом из Абу Дабија, захваљујући којем смо успели да обезбедимо наводњавање за велике површине нових хектара. Сада разговарамо о другој фази са тим фондом, како бисмо проширили системе за наводњавање и наставили улагања. Имамо и кредит са арапским инвестиционим фондом, тако да ћемо на наводњавању радити и у наредним годинама.
Сада разговарамо о другој фази са тим фондом, како бисмо проширили системе за наводњавање и наставили улагања. Имамо и кредит са арапским инвестиционим фондом, тако да ћемо на наводњавању радити и у наредним годинама. Направили смо дугорочну стратегију којом је предвиђено да се сваке године повећавају површине под наводњавањем. То не радимо само у Војводини, већ у целој Србији. Тренутно се пројекти реализују и у другим деловима земље. Градимо и бране које су вишенаменске и које ће служити за више потреба: обезбеђивање пијаће воде за становништво, наводњавање и заштиту од поплава. Такође, оне доприносе очувању биодиверзитета, јер знамо да у одређеним периодима реке пресушују, што негативно утиче на рибљи фонд. Наводњавање ће бити наш фокус у наредним годинама, али морамо бити свесни да све културе не подносе наводњавање због високих трошкова. Због тога ћемо га примењивати тамо где је економски оправдано, пре свега у повртарској и воћарској производњи. Скупо је наводњавати основне ратарске културе и то мора да се посматра рационално – истакао је Драган Гламочић министар пољопривреде, шумарства и водопривреде.
Гламочић је нагласио да је на данашњи дан исплаћено значајно више средстава него претходне године за пољопривреду.
– У појединим општинама издвајања су значајна и ове године су средства већ уплаћена у великим износима. Буџет за пољопривреду чини значајан део укупног државног буџета. У поређењу са регионом, издвајања су већа. Мислим да су пољопривредници свесни ситуације и да држава даје максимум у овом тренутку. Трудићемо се да исплате буду још брже. Уведен је календар јавних позива и он се поштује, а исплате су убрзане – рекао је Гламочић.
https://www.instagram.com/reel/DXjs_SVDdKg/?utm_source=ig_web_copy_link&igsh=MzRlODBiNWFlZA==
Он је нагласио да је Мини сајам пољопривреде „Банатска тракторијада“ окупио велики број излагача, од произвођача домаћих производа и рукотворина до представника механизације.
– Нисам очекивао овако велики број учесника и толико позитивне енергије. Било је много пољопривредника, питања су била конструктивна, али је било и критика, што је такође важно. Овакви догађаји показују колико су важни дружење и заједништво у пољопривредном сектору – истакао је Гламочић.
Владимир Галић, покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство, подсетио је да Покрајински секретаријат за пољопривреду располаже значајним буџетом, те да су тренутно у току конкурси за наводњавање и за младе пољопривреднике, док се у наредном периоду очекују и конкурси за набавку механизације.
Према његовим речима, пољопривредни сајам који нас очекује ове године има велики значај јер пољопривредницима се омогућава да се упознају са новим технологијама и да конкуришу за доступна средства, док су значајна улагања предвиђена и за развој руралне инфраструктуре.
На крају, Галић је истакао да је јако задовољан оваквим једним сусретом и сматра да то треба да се преслика и у другим јединицама локалне самоуправе јер смо управо на овај начин у директном контакту са пољопривредницима. Јер ми који се бринемо о пољопривредницима, радимо ствари у вези са пољопривредом, непосредним разговором долазимо до најдиректнијих сазнања од самих пољопривредника и шта су њихови проблеми и у једном разговору те проблеме можемо да решавамо.
