Ono o čemu se nedeljama spekulisalo u diplomatskim i analitičkim krugovima sada je i zvanično potvrđeno, demokrate su odnele pobedu na međuizborima i preuzele većinu u oba doma Kongresa SAD, Senatu i Predstavničkom domu.
Ovakav ishod označava dramatičan preokret u odnosu snaga i započinje potpuno novu, znatno komplikovaniju fazu za Belu kuću i predsednika Donalda Trampa.
Struktura američkog zakonodavstva postavljena je tako da sprečava jednostranu vlast:
Senat: Sačinjava ga 100 senatora (po dva iz svake od 50 saveznih država) sa mandatom od šest godina, pri čemu se trećina sastava bira na svake dve godine. Da bi neko uopšte postao senator, mora imati najmanje 30 godina, američko državljanstvo duže od devet godina i prebivalište u državi koju predstavlja.
Predstavnički dom: Svih 435 mesta stavlja se na proveru birača na svake dve godine, što donji dom čini direktnim lakmus papirom trenutnog rasporaženja građana.
ŠTA GUBITAK KONGRESA ZNAČI ZA TRAMPOVU AGENDU?
Kontrola nad Kongresom daje demokratama moćne poluge vlasti koje će suštinski vezati ruke Beloj kući u naredne dve godine:
Kočnica za zakone i budžet: Svaki Trampov zakonski predlog, poreska reforma ili budžetska stavka sada moraju proći kroz filter demokratske većine. Bez kompromisa i ustupaka, Trampova agenda u Kongresu je praktično blokirana.
Stopiranje imenovanja: Gubitak Senata posebno je bolan jer upravo gornji dom potvrđuje predsedničke nominacije za federalne sudije, članove kabineta i ambasadore. Demokrate sada imaju moć da blokiraju svu ključnu kadrovsku politiku Bele kuće.
Parlamentarne istrage i nadzor: Sa preuzimanjem odbora u oba doma, demokrate dobijaju pravo da pokreću zvanične istragce, izdaju sudske pozive i pod detaljnu lupu stave sve odluke Trampove administracije.
Vašington je ušao u period podeljene vlasti u kom će svaki doneseni zakon zahtevati žestoke političke pregovore, dok predsednika Trampa očekuje borba sa izuzetno moćnom opozicijom na Kapitol hilu.
