Битка на Кошарама, једна од најтежих и најзначајнијих током НАТО агресије, почела је на Велики петак, 9. априла 1999. године, седамнаестог дана бомбардовања Савезне Републике Југославије.
Напад је изведен са територије Албаније, а припадници Војске Југославије пружили су снажан отпор далеко бројнијем противнику.
Стратешки циљ напада био је заузимање карауле Кошаре и пробијање државне границе како би се омогућио продор у Метохију и дубље на простор Косова, што би створило услове за копнену инвазију снага НАТО. Ипак, војници Војске Југославије успели су да после 67 дана жестоких борби спрече овај план и задрже положаје у изузетно тешким условима.
Насупрот браниоцима налазиле су се снаге које су бројале око 12.000 припадника НАТО и савезничких јединица, међу којима око 5.000 америчких војника, уз значајну техничку подршку, укључујући најмање 30 тенкова и 26 борбених хеликоптера „апач“.
Херојски отпор на Кошарама остао је симбол пожртвованости и одбране земље, а сећање на погинуле борце и њихову жртву и данас има посебно место у колективном памћењу.
