У Швајцарској је оглас за посао на порталу „jobs.ch“ изазвао прави скандал почетком године, тражећи „вођу тима за медицинске сестре са срцем и умом – не Генерација З!“, чиме је експлицитно искључена цела генерација због наводног „менталитета боловања понедељком/петком“ и превеликог фокуса на балансирање између посла и приватног живота. Као што преноси швајцарски недељник „NZZ“, ово је ретка јавна манифестација фрустрације послодаваца према млађим радницима који су мање отпорни на стрес, склони брзим променама посла и захтевима за сталном подршком. Подaци показују да они брже налазе нове послове, али и да компаније све мање толеришу њихове „нове вредности“, што доводи до сукоба генерација на тржишту рада.
Извештај „NZZ-а“ истиче да је компанија одбила да коментарише, али да се претпоставља да је оглас заснован на конкретним искуствима са Генерацијом З, коју карактеришу стереотипи попут претераног нагласка на приватни живот, одбијања превеликог притиска и брзог губитка мотивације без сталних похвала. Јаел Мајер, представница ове генерације и суоснивач агенције „Zeam“ (маркетиншка агенција), назвала је то „скандалозним“ и позвала на боље разумевање млађих, док Паскал Шајвилер из Alixio групе (HR консултантска и услужна група) дипломатски примећује да се њихови ставови о раду не уклапају у очекивања старијих менаџера, посебно у контексту ранијег недостатка радне снаге када су млади били „презахтевни“.
Аналитички гледано, NZZ наводи податке из „Alixio“ барометра за 2026. годину, где млађи од 30 година брже налазе посао након отпуста (у просеку за мање од 2 месеца, насупрот 4 за оне преко 50), али и да су ретко отпуштани (само 2% међу отпуштенима), што сугерише да послодавци не избегавају Генерацију З у потпуности, већ селективно критикују њихове „позитивне“ особине попут технолошке писмености и друштвене оријентације, које се често претварају у недостатак издржљивости. Са порастом незапослености у Швајцарској са 2,2% на 2,8% од 2022. до 2025. године, према „SECO“ извештају, послодавци поново добијају предност, а анонимни извори из агенција за запошљавање признају „прикривену пристрасност“ према млађима, оптужујући их за тражење „савршеног посла“ без спремности на стрес.
Ово није ново – генерације у сукобу су константа, а NZZ подсећа да и Генерација З једног дана може постати „стаpа“ пред Генерацијом Алфа. Критички, ови стереотипи имају основу у реалности – подаци Randstada показују да Gen З мења послодавце брже (просечан стаж у првих 5 година само 1,1 година, насупрот 2,9 за бејби бумере), што указује на недостатак лојалности и отпорности, уместо на „нову радну етику“. Уплићући сличне критике из ранијих анализа, попут оне о којој је раније писао портал Српски Угао која истиче да ГЕН З бира послове по комфору и очекује „мажење“ од послодаваца са сталним похвалама и емпатијом, док избегава мукотрпан рад и критику због васпитања без фрустрација и утицаја друштвених мрежа, види се глобални тренд где млађи виде рад као Instagram ‘feed’ пун лајкова, а не као процес грешака и понављања.
У Србији се Генерација З током студентских блокада факултета након трагедије у Новом Саду 2024. показала дубоко разједињеном и неспремном да схвати шире друштвене последице својих (не)акција. Они који су учествовали у блокадама факултета деловали су деструктивно – игнорисали су осећања породица жртава, реметили нормалан ток образовања и живота других студената, а фокусирали су се на сопствене захтеве без реалног разматрања колатералне штете коју су наносили друштву у целини. Са друге стране, већи део генерације остао је потпуно незainteresован, пасивно посматрајући ситуацију са стране и бирајући линију мањег отпора, јер је било лакше без факултета и обавеза, иако им је таква апатија дугорочно штетила сопственом образовању и перспективи. Ова двојна слика – деструкција са једне и пасивност са друге стране – показује генерацију која још није развила осећај за колективну одговорност, солидарност или разумевање да личне удобности не смеју бити изнад основних друштвених потреба и емпатије према другима.
