Hakan Fidan upozorava da su SAD i Iran blizu nuklearnog dogovora, ali da bi uključivanje raketnog pitanja moglo zapaliti novi rat na Bliskom istoku.
Izjava turskog ministra spoljnih poslova Hakana Fidana otkriva da se iza zatvorenih diplomatskih vrata oblikuje novi, krhki balans između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, balans koji može doneti stabilizaciju, ali i gurnuti region u još jedan razoran sukob. Prema Fidanovim rečima, i Vašington i Teheran pokazuju jasnu spremnost da postignu novi nuklearni sporazum, ali pod jednim ključnim uslovom: da pregovori ne prerastu u sveobuhvatni političko-bezbednosni diktat.
U intervjuu za „Fajnenšel tajms“, Fidan je ukazao da su SAD poslale signale da su spremne da tolerišu iransko obogaćivanje uranijuma u strogo definisanim i kontrolisanim okvirima. Taj stav predstavlja značajan zaokret u odnosu na raniju politiku maksimalnog pritiska, koja je region držala na ivici oružanog sukoba.
Teheran želi dogovor, ali ne kapitulaciju
Prema Fidanovoj proceni, Iran „iskreno želi pravi sporazum“, koji bi bio zasnovan na modelu iz 2015. godine, uz jasna ograničenja nivoa obogaćivanja uranijuma i strog, sveobuhvatan režim međunarodnih inspekcija. To znači da Teheran, bar u nuklearnom segmentu, pokazuje spremnost na kompromis i transparentnost.
Međutim, turski šef diplomatije jasno povlači crvenu liniju: širenje pregovora na iranski program balističkih raketa i na podršku regionalnim saveznicima moglo bi, kako upozorava, da dovede do „još jednog rata“ na Bliskom istoku. Po njegovim rečima, pokušaj da se sva bezbednosna pitanja reše u jednom paketu gotovo sigurno bi blokirao čak i dogovor o nuklearnom pitanju.
Opasnost od pregovora bez fokusa
Fidanovo upozorenje pogađa u srž problema bliskoistočne diplomatije: insistiranje na maksimalističkim zahtevima često vodi potpunom kolapsu pregovora. Ukoliko SAD budu tražile da Iran istovremeno odustane od svog raketnog arsenala i regionalnog uticaja, Teheran bi to mogao protumačiti kao pokušaj strateškog razoružavanja i političkog poniženja.
U takvom scenariju, čak i nuklearni dogovr, koji je trenutno najrealnija tačka kompromisa, mogao bi biti žrtvovan, a region gurnut u novu spiralu eskalacije, sa nesagledivim posledicama po bezbednost Bliskog istoka, ali i globalnu stabilnost.
Turska kao glas upozorenja
Istupanjem Hakana Fidana, Turska se pozicionira kao akter koji upozorava na posledice diplomatske neodgovornosti. Njegova poruka je nedvosmislena: dogovor je moguć, ali samo ako bude fokusiran, realističan i lišen ambicija da se kroz jedan sporazum reše sva otvorena pitanja regiona.
U suprotnom, umesto novog nuklearnog dogovora, svet bi mogao dobiti još jedan konflikt, a Bliski istok još jednu krizu koju će svi plaćati.
