Стари мобилни телефони и други електронски уређаји не нестају сами од себе — материјали од којих су направљени могу да трају стотинама година у природи ако се неправилно одлажу.
На пример, стакло екрана никада природно не пропада, а батерије и матичне плоче разградњу могу завршити тек за 100–500 година. Такође, електронски отпад садржи штетне супстанце попут олова, живе и кадмијума које могу опасно да загаде земљиште, воду и ваздух ако се баце на депоније.
Због тога се све више уређаја шаље на рециклажу. У специјалним централима телефони се прво скупљају у великим количинама, а затим ручно растављају. Прво се обично уклони батарија, јер може бити опасна по пожар или експлозију, а затим се одвајају други делови као што су плоче, стакло и пластика. Неке компоненте се рециклирају локално, док се друге шаљу у иностранство на даљу обраду.
Овај процес омогућава да се вредни материјали поново искористе у производњи нових производа, смањујући потребу за рударењем нових сировина и смањујући утицај на животну средину.
