Почетак школске године се приближава, а са њим и добро позната родитељска математика: уџбеници, прибор, гардероба, обућа, школске активности и, за многе породице, месечна карта за превоз.
Ево једне теме за наше чувене критичаре свега што уради власт.
Школска година само што није почела, а родитељи већ сабирају трошкове који их чекају у септембру. Књиге, свеске, школски прибор, патике, гардероба, ужина, превоз… Све кошта, а када се све сабере, свака уштеда породичном буџету итекако значи.
А онда стиже нешто што би, бар по логици ствари, требало да буде добра вест.
Општина Бачки Петровац регресира 50 одсто трошкова месечне карте за ученике који се школују ван места становања. Дакле, половина трошка превоза пада на терет локалне самоуправе, а родитељима остаје мањи издатак.
И сада једно сасвим једноставно питање за све оне који годинама по друштвеним мрежама објашњавају како власт „ништа не ради за младе“.
Шта вам овде конкретно смета?
Да ли је проблем што се помаже родитељима? Да ли је проблем што деца јефтиније путују до школе? Да ли је проблем што локална самоуправа издваја новац за ученике? Или је, можда, једини проблем то што је меру донела власт коју политички не подржавате?
Хајде да чујемо.
И то баш јавно, без парола, без блокада и без оне вечите приче „све је лоше“. Само један конкретан одговор: да ли је добро или није добро што родитељ не мора да плати целу карту за своје дете?
Ако је добро, реците да је добро. Неће вам пасти круна са главе.
Ако није добро, још боље, објасните родитељима зашто мислите да није.
Управо ту би, изгледа, могао да настане проблем. Јер много је лакше написати „ништа не раде“, „све је пропало“ или пронаћи замерку за сваку одлуку, него једноставно рећи: „Ово је конкретна мера која помаже породицама.“
Али живот није друштвена мрежа.
Када дете уђе у аутобус, нико га не пита за кога гласа његов родитељ. Не пита га да ли је родитељ био на протесту, да ли подржава власт или опозицију, нити да ли је учествовао у некој блокади. Детету је потребно само да стигне до школе.
А родитељу је важно нешто још једноставније, да за тај превоз плати мање.
Зато, драги критичари, ево вам прилике да будете конкретни.
Немојте сада да скрећете тему на нешто десето. Немојте „а шта је са…“, немојте да набрајате све што вам се не свиђа и немојте да бежите у опште политичке приче.
Овде је питање врло једноставно:
Општина плаћа половину трошкова превоза ученицима.
Да ли је то добра или лоша мера?
Да ли је то помоћ породицама или „политички маркетинг“?
Изволите. Коментари су отворени.
Само вас молимо једну ствар, немојте случајно да кажете да је добро.
Знамо да би вам то мало покварило причу о томе како се „ништа не ради“.
Али можда је време да једна конкретна ствар буде важнија од политичког ината. Јер када се угасе телефони, заврше расправе и прођу пароле, остаје оно најједноставније и најважније: дете иде у школу, Општина плаћа пола карте, а родитељ плаћа мање.
И зато, изволите, објасните шта вам ту тачно смета.
