Српска православна црква и верници данас прослављају Ивањдан, један од највећих празника посвећених Светом Јовану Претечи.
Српска православна црква и верници данас, 7. јула, прослављају Ивањдан, празник Рођења Светог Јована Претече и Крститеља Господњег, један од највећих и најзначајнијих празника посвећених светитељу који је својим животом и проповедима припремио пут доласку Исуса Христа и његовој јеванђељској мисији.
Свети Јован Претеча рођен је шест месеци пре Исуса Христа, као дуго очекивано и од Бога измолено дете праведних и већ остарелих родитеља, свештеника Захарије и праведне Јелисавете. Његово рођење сматра се великим Божјим чудом и испуњењем пророчанстава, због чега Црква овај дан прославља као празник изузетног духовног значаја.
Јован Крститељ живео је подвижничким животом у пустињи, позивајући народ на покајање, духовно очишћење и повратак Богу. На реци Јордан крштавао је људе ради опроштаја грехова, а управо је он крстио Господа Исуса Христа, чиме је започела Христова јавна служба и проповед Јеванђеља.
У православној традицији Свети Јован заузима посебно место као последњи старозаветни пророк и први сведок доласка Спаситеља. Због своје верности истини, смирења и непоколебљиве вере, сматра се једним од најпоштованијих светитеља у хришћанству, а Српска православна црква му током године посвећује више великих празника.
Ивањдан је у српском народу испуњен бројним обичајима који симболизују живот, здравље, благослов и духовну обнову. Традиционално се плету венчићи од пољског цвећа и лековитог биља, који се стављају на домове као знак Божјег благослова, напретка и заштите укућана.
Овај велики празник подсећа вернике на снагу покајања, важност духовног живота и непоколебљиву веру у Бога. Порука Светог Јована Претече, да се човек очисти од греха и живи у љубави, истини и правди, и данас остаје једна од најснажнијих порука православног хришћанства.
