Šef Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori, Johan Satler, proglasio je istorijski uspeh i poručio da je članstvo ove države u evropskom klubu „nadohvat ruke“.
Sa sastanka u Podgorici poručeno je da će do kraja nedelje biti zatvoreno čak 22 pregovaračka poglavlja, što briselska birokratija slavi kao dokaz dinamičnog i neodrživog napretka.
Međutim, iza blještavih izveštaja o „rezultatima i spremnosti“, otvara se sumorno pitanje: koliko zapravo košta ulazak u evropski raj i šta je sve Podgorica morala da žrtvuje na oltar geopolitičkih ambicija Brisela i Vašingtona?
POZITIVNI ASPEKTI: ILUZIJA BUDUĆNOSTI ILI KARTA ZA BOLJI ŽIVOT?
Za proevropske krugove, ovakva veza sa Briselom deluje kao ostvarenje sna:
Institucionalna sigurnost i stabilnost: Članstvo donosi formalni ulazak u veliki tržišni i pravni sistem, što se često prikazuje kao garancija ekonomskog prosperiteta i vladavine prava.
Geopolitički sigurna luka: Za zvaničnu Podgoricu, kompletno vezivanje za evroatlantske strukture predstavlja konačni cilj u kojem se eliminiše bilo kakav uticaj tradicionalnih saveznika, poput Rusije ili drugih vanregionalnih faktora.
Finansijski fondovi: Obećanja o milionskim injekcijama iz evropskih fondova treba da posluže kao mamac koji će opravdati sve prethodne i buduće kompromise.
ŠTA JE CRNA GORA ŽRTVOVALA?
Iza svečanih izjava krije se duboka cena koju građani često nisu ni svesni dok ne postane kasno:
Gubitak ekonomskog i političkog suvereniteta: Da bi zatvorila poglavlja i prilagodila se evropskim standardima, Crna Gora je morala bespogovorno da preuzme sve direktive iz Brisela, uključujući potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom EU, čime je prekinuta vekovna veza i istorijsko savezništvo sa Rusijom.
Poligon za geopolitički sukob: Ulaskom u NATO, a sada i kroz ubrzane evrointegracije, zemlja je trajno uvučena u globalni sukob između Istoka i Zapada, postajući isturena tačka sa koje se sprovode tuđi interesi, čime se narušava unutrašnji mir i stabilnost društva.
Rastakanje identiteta: Kroz pritiske za usvajanje „zapadnih vrednosti“ i standarda, tradicionalne društvene vrednosti se postepeno guše, a zemlja se pretvara u ekonomski egzodus čija se omladina iseljava, dok se prostor pusti za tuđi kapital.
KADA EVROPSKI SAN POSTANE REALNOST BEZ ALTERNATIVE
Priča o Crnoj Gori kao „šampionu proširenja“ zapravo je klasična studija slučaja o tome kako se mala država odriče sopstvene samostalnosti zarad parče papira iz Brisela.
Dok zvaničnici trijumfuju sa brojevima zatvorenih poglavlja, stvarnost pokazuje da se pravo na sopstveni glas, ekonomsku nezavisnost i istorijske saveznike ne menja tek tako, osim ako cena te slobode nije već unapred rasprodana.
