Kompost proizveden na Regionalnoj deponiji u Subotici mogao bi u narednom periodu da dobije širu primenu, uključujući i upotrebu u poljoprivredi. Trenutno se radi na pribavljanju neophodne akreditacije kako bi ovaj proizvod mogao da se plasira na tržište i ponudi zainteresovanim korisnicima.
Kompost nastaje preradom mulja iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i zelenog otpada koji se prikuplja na teritoriji više lokalnih samouprava. U sistem su uključeni Senta, Kanjiža, Bačka Topola, Mali Iđoš, Čoka i Novi Kneževac, dok se očekuje i priključivanje opštine Ada.
Kvalitet proizvoda redovno se kontroliše laboratorijskim analizama, kao i ispravnost sirovina koje se koriste u proizvodnji. Prema dosadašnjim rezultatima, ispitivani uzorci nisu pokazali prisustvo štetnih materija koje bi dovele u pitanje njegovu upotrebu.
Direktor Regionalne deponije Tibor Nađ objasnio je da je za izlazak proizvoda na tržište neophodno okončati postupak akreditacije. Dodatni izazov predstavlja činjenica da se sirovine koje se koriste u proizvodnji i dalje formalno vode kao otpad, zbog čega je Ministarstvu zaštite životne sredine podnet zahtev za promenu njihovog statusa.
Početna namena komposta bila bi uređenje i održavanje javnih zelenih površina, parkova i travnjaka. Međutim, dugoročni plan je da se proizvod ponudi i poljoprivrednicima, kojima bi mogao da posluži kao dodatak za poboljšanje kvaliteta zemljišta i smanjenje potrebe za upotrebom mineralnih đubriva.
O količinama koje se prerađuju svedoče i podaci iz prošle godine. Na deponiju je tada dopremljeno između 5.000 i 6.000 tona mulja, kao i od 8.000 do 9.000 tona zelenog otpada. Od ovih sirovina dobijeno je oko 10.000 tona komposta.
Ukoliko budu ispunjeni svi neophodni uslovi za njegovo stavljanje u promet, kompost sa subotičke deponije mogao bi da predstavlja dodatni resurs za poljoprivredu. Na taj način bi se, uz smanjenje količine otpada, stvorila i mogućnost korisnije upotrebe organskih materijala i doprinelo očuvanju kvaliteta poljoprivrednog zemljišta.
