Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Svetu mučenicu Elikonidu, hrišćansku svetiteljku čije je stradanje u trećem veku ostalo upamćeno kao svedočanstvo nepokolebljive vere, hrabrosti i odanosti Hristu.
Prema crkvenom predanju, Sveta Elikonida rođena je u Solunu, gde je od najranijeg detinjstva vaspitavana u hrišćanskom duhu. U vreme progona hrišćana prešla je u Korint, gde je javno ispovedala svoju veru i osuđivala idolopoklonstvo, ne plašeći se ni pretnji ni kazni tadašnjih vlasti.
Kada je od nje zatraženo da prinese žrtvu paganskom bogu Eskulapu, ona je odlučno odbila, ističući da je sluškinja Hristova i da ne priznaje lažne bogove. Zbog toga je bila izložena teškim mučenjima, ali je, prema predanju, sva iskušenja podnosila sa neverovatnom snagom i verom.
Najpre je bačena u oganj, ali je vatra nije povredila. Potom su je izveli pred gladne lavove, koji joj nisu naudili već su ostali mirni pred svetiteljkom. Kada su je uveli u hram očekujući da će se odreći vere, ona je porušila idole, pokazujući da ni pod najtežim pritiscima nije odstupila od svojih uverenja.
Posle mnogih stradanja, dok je ležala u tamnici, prema crkvenom predanju javio joj se Gospod Isus Hristos sa arhangelima Mihailom i Gavrilom, iscelio njene rane i ukrepio je za poslednje iskušenje.
Na kraju je osuđena na smrt mačem. Pred samo pogubljenje uputila je molitvu Bogu, moleći da bude primljena među pravednike. Predanje kaže da se tada začuo glas sa neba koji ju je pozvao u večnu slavu, nakon čega je mučenički postradala i zadobila venac svetosti.
U pojedinim krajevima Srbije, naročito na jugu zemlje, za ovaj praznik vezuje se i narodni običaj pletenja venaca od poljskog cveća i lovora. Venci se unose u dom i postavljaju pored ikone kao simbol blagoslova, porodičnog mira i napretka.
Praznik Svete Elikonide podseća vernike na snagu vere, istrajnost u iskušenjima i duhovnu pobedu dobra nad zlom, vrednosti koje su ovu svetiteljku učinile jednom od poštovanih mučenica rane hrišćanske crkve.
