Српска православна црква и њени верници данас прослављају Свету мученицу Еликониду, хришћанску светитељку чије је страдање у трећем веку остало упамћено као сведочанство непоколебљиве вере, храбрости и оданости Христу.
Према црквеном предању, Света Еликонида рођена је у Солуну, где је од најранијег детињства васпитавана у хришћанском духу. У време прогона хришћана прешла је у Коринт, где је јавно исповедала своју веру и осуђивала идолопоклонство, не плашећи се ни претњи ни казни тадашњих власти.
Када је од ње затражено да принесе жртву паганском богу Ескулапу, она је одлучно одбила, истичући да је слушкиња Христова и да не признаје лажне богове. Због тога је била изложена тешким мучењима, али је, према предању, сва искушења подносила са невероватном снагом и вером.
Најпре је бачена у огањ, али је ватра није повредила. Потом су је извели пред гладне лавове, који јој нису наудили већ су остали мирни пред светитељком. Када су је увели у храм очекујући да ће се одрећи вере, она је порушила идоле, показујући да ни под најтежим притисцима није одступила од својих уверења.
После многих страдања, док је лежала у тамници, према црквеном предању јавио јој се Господ Исус Христос са архангелима Михаилом и Гаврилом, исцелио њене ране и укрепио је за последње искушење.
На крају је осуђена на смрт мачем. Пред само погубљење упутила је молитву Богу, молећи да буде примљена међу праведнике. Предање каже да се тада зачуо глас са неба који ју је позвао у вечну славу, након чега је мученички пострадала и задобила венац светости.
У појединим крајевима Србије, нарочито на југу земље, за овај празник везује се и народни обичај плетења венаца од пољског цвећа и ловора. Венци се уносе у дом и постављају поред иконе као симбол благослова, породичног мира и напретка.
Празник Свете Еликониде подсећа вернике на снагу вере, истрајност у искушењима и духовну победу добра над злом, вредности које су ову светитељку учиниле једном од поштованих мученица ране хришћанске цркве.
