Brojna svedočenja ukazuju da se strani studenti u Nemačkoj i dalje suočavaju sa predrasudama i osećajem izolovanosti.
Nemački univerziteti dugo su važili za simbole akademske slobode, međunarodne saradnje i otvorenosti prema studentima iz celog sveta. Ipak, sve veći broj istraživanja i svedočenja ukazuje da deo studenata stranog porekla i migrantske pozadine tokom studiranja doživljava različite oblike diskriminacije i neprijatnosti, prenosi medijski servis „Mediadinst Integracion“.
Prema navodima studenata, problemi se najčešće ne ispoljavaju kroz direktne sukobe, već kroz suptilne oblike isključivanja i neprihvatanja. Pojedini studenti navode da su bili zanemarivani prilikom grupnih projekata, izostavljani iz akademskih i društvenih aktivnosti ili izloženi neprimerenim komentarima zbog svog porekla, akcenta, imena ili izgleda.
Mnogi od njih ističu da takve situacije vremenom stvaraju osećaj usamljenosti i nesigurnosti, posebno kod mladih ljudi koji su došli iz drugih država i daleko su od porodice i poznatog okruženja. Dodatni problem predstavlja činjenica da značajan broj studenata ne prijavljuje ovakve slučajeve, strahujući da bi time mogli da ugroze svoj akademski položaj ili odnose unutar fakulteta.
Stručnjaci upozoravaju da ovakva iskustva mogu imati dugoročne posledice na akademski uspeh, psihološko stanje i proces integracije stranih studenata. Univerziteti, kao mesta na kojima se susreću različite kulture, ideje i iskustva, imaju posebnu odgovornost da obezbede okruženje u kojem će se svaki student osećati ravnopravno i bezbedno.
Prema oceni sagovornika koji se bave pitanjima integracije, problem nije ograničen na pojedinačne fakultete ili regione, već se u različitim oblicima pojavljuje širom zemlje. Iako većina studenata i profesora neguje vrednosti tolerancije i međusobnog poštovanja, pojedina iskustva pokazuju da predrasude i dalje nisu u potpunosti iskorenjene ni u akademskom okruženju.
Ova tema ponovo je otvorila širu raspravu o tome koliko su evropska društva zaista uspešna u integraciji ljudi različitog porekla. U vremenu kada univerziteti nastoje da privuku sve veći broj međunarodnih studenata, pitanje jednakih mogućnosti i atmosfere u kojoj se svi osećaju prihvaćeno postaje jedan od ključnih izazova savremenog visokog obrazovanja.
Sagovornici upozoravaju da obrazovanje ne podrazumeva samo sticanje znanja i diploma, već i izgradnju kulture međusobnog poštovanja. Zbog toga sve više pozivaju akademske institucije da dodatno ojačaju mehanizme zaštite od diskriminacije i podstaknu dijalog koji će doprineti većem poverenju među studentima različitih nacionalnosti i kulturnih sredina.
