Planiranje investicija u poljoprivredi više nije dovoljno bez dobro pripremljenog biznis plana, koji postaje važan faktor prilikom konkurisanja.
Poljoprivredni proizvođači koji planiraju da konkurišu za podsticajna sredstva kod Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo u narednom periodu suočiće se sa važnom novinom – biznis plan će postati obavezan deo konkursne dokumentacije.
Prema poslednjim informacijama, ova izmena uvodi se sa ciljem da se investicije koje konkurišu za bespovratna sredstva što preciznije procene i rangiraju. Kako se konkursi bodovaju, a raspoloživa sredstva najčešće nisu dovoljna za sve prijavljene, biznis plan će predstavljati jedan od važnih kriterijuma prilikom odlučivanja o dodeli sredstava.
Stručnjaci ističu da nije dovoljno samo posedovati biznis plan, već on mora jasno da pokaže da je investicija za koju se konkuriše stvarno neophodna poljoprivrednom gazdinstvu i da će doprineti unapređenju proizvodnje, povećanju prihoda ili poboljšanju poslovnih rezultata.
Ipak, biznis plan sam po sebi ne garantuje prolaz na konkursu. On predstavlja jedan od elemenata koji mogu uticati na konačno bodovanje prijave. Za mnoge poljoprivrednike njegova izrada predstavlja dodatni trošak, posebno ukoliko nemaju dovoljno znanja i iskustva da ga pripreme samostalno.
U većini slučajeva, ovaj posao prepušta se konsultantskim agencijama i stručnim licima koja se bave pripremom konkursne dokumentacije. Iako postoje i proizvođači koji sami izrađuju biznis planove, takvi slučajevi su znatno ređi.
Pre nego što se odluče za izradu biznis plana, poljoprivrednici bi trebalo da uporede cenu usluge sa visinom podsticaja za koji konkurišu. Prema dostupnim informacijama, cena izrade jednostavnog biznis plana najčešće se kreće od 100 do 200 evra, u zavisnosti od složenosti posla i količine potrebnih podataka.
Za izradu jednostavnog biznis plana najčešće je potrebno dostaviti sledeću dokumentaciju i podatke:
- Prvu i drugu stranu izvoda iz Registra poljoprivrednih gazdinstava (podaci o gazdinstvu i setvena struktura);
- Treću stranu izvoda koja se odnosi na stočni fond, ukoliko je investicija vezana za stočarsku proizvodnju;
- Predračun za predmet investicije;
- Ukupne godišnje troškove za repromaterijal, radnu snagu, električnu energiju, vodu i druge troškove;
- Ukupne godišnje prihode od prodaje proizvoda, sa navedenim količinama i cenama;
- Podatke o kupcima;
- Podatke o dobavljačima;
- Plan razvoja i proširenja proizvodnje u narednih pet do deset godina.
Prikupljena dokumentacija najčešće se dostavlja elektronskim putem, mejlom ili putem aplikacija za komunikaciju, što omogućava saradnju bez obzira na mesto prebivališta poljoprivrednog proizvođača.
Stručnjaci upozoravaju da poljoprivrednici ne bi trebalo da biraju najjeftinije ponude isključivo zbog niže cene. Kako navode, kvalitetno pripremljen biznis plan može značajno uticati na konačan rezultat konkursa, dok loše pripremljena dokumentacija može dovesti do gubitka prilike za dobijanje podsticaja.
Još jedna važna preporuka odnosi se na vreme pripreme. Veliki broj poljoprivrednika čeka raspisivanje konkursa kako bi počeo da prikuplja dokumentaciju, što često dovodi do kašnjenja i gužvi kod konsultanata. Pošto se prijave sa istim brojem bodova neretko rangiraju i prema vremenu podnošenja, ranija priprema dokumentacije može predstavljati dodatnu prednost.
Zbog toga se proizvođačima savetuje da na vreme obezbede svu potrebnu dokumentaciju i pronađu stručnu pomoć ukoliko im je potrebna. Izrada biznis plana često zahteva dodatne analize i korekcije kako bi ekonomski pokazatelji bili što realniji i povoljniji za investiciju koja se planira.
Dobro pripremljen biznis plan može predstavljati značajan korak ka uspešnom konkurisanju za bespovratna sredstva i realizaciji novih investicija u poljoprivrednoj proizvodnji.
