Srbija je u proteklih deset meseci izvezla više od 1,1 miliona tona pšenice, dok se do početka nove žetve očekuje da ukupan izvoz dostigne oko 1,2 miliona tona. Podaci pokazuju da domaće žito i dalje ima značajno mesto na regionalnom i evropskom tržištu, a najveći kupci ove godine bili su Italija i Rumunija.
Prema rečima direktora „Žitounije” Zdravka Šajatovića, dosadašnji rezultati izvoza mogu se smatrati veoma uspešnim, posebno ako se ima u vidu da Srbija prethodnih godina nije plasirala značajno veće količine pšenice na inostrana tržišta. On očekuje da bi tokom maja i juna moglo biti prodato još oko 100.000 tona žita, čime bi ekonomska godina bila završena sa rekordnim izvozom.
Najveći uvoznik srpske pšenice ove godine bila je Italija, kojoj je isporučeno više od 500.000 tona žita, dok je Rumunija uvezla oko 336.000 tona. Stručnjaci ističu da je posebno značajan rast izvoza ka rumunskom tržištu, jer je ta zemlja poslednjih godina postala daleko veći kupac srpskog žita nego ranije.
Pored pšenice, Srbija je izvezla i blizu 180.000 tona brašna, a najviše ovog proizvoda plasirano je u zemlje regiona — Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju i Crnu Goru. Izvoz brašna predstavlja važan oslonac domaće prehrambene industrije i značajan izvor deviznog priliva za srpsku ekonomiju.
Prosečna izvozna cena pšenice tokom aprila iznosila je oko 190 evra po toni, dok je cena brašna dostigla 273 evra po toni. Na Produktnoj berzi u Novom Sadu kilogram pšenice trenutno se prodaje za oko 22,7 dinara.
Poljoprivredni stručnjaci upozoravaju da će vremenske prilike u narednim nedeljama imati ključan uticaj na kvalitet i prinos novog roda. Suša koja je pogodila velike proizvođače poput Francuske, Kanade, SAD i Australije mogla bi da poveća potražnju za srpskom pšenicom na svetskom tržištu, ali i da dovede do nestabilnosti cena žitarica.
