Србија је у протеклих десет месеци извезла више од 1,1 милиона тона пшенице, док се до почетка нове жетве очекује да укупан извоз достигне око 1,2 милиона тона. Подаци показују да домаће жито и даље има значајно место на регионалном и европском тржишту, а највећи купци ове године били су Италија и Румунија.
Према речима директора „Житоуније” Здравка Шајатовића, досадашњи резултати извоза могу се сматрати веома успешним, посебно ако се има у виду да Србија претходних година није пласирала значајно веће количине пшенице на инострана тржишта. Он очекује да би током маја и јуна могло бити продато још око 100.000 тона жита, чиме би економска година била завршена са рекордним извозом.
Највећи увозник српске пшенице ове године била је Италија, којој је испоручено више од 500.000 тона жита, док је Румунија увезла око 336.000 тона. Стручњаци истичу да је посебно значајан раст извоза ка румунском тржишту, јер је та земља последњих година постала далеко већи купац српског жита него раније.
Поред пшенице, Србија је извезла и близу 180.000 тона брашна, а највише овог производа пласирано је у земље региона — Босну и Херцеговину, Северну Македонију и Црну Гору. Извоз брашна представља важан ослонац домаће прехрамбене индустрије и значајан извор девизног прилива за српску економију.
Просечна извозна цена пшенице током априла износила је око 190 евра по тони, док је цена брашна достигла 273 евра по тони. На Продуктној берзи у Новом Саду килограм пшенице тренутно се продаје за око 22,7 динара.
Пољопривредни стручњаци упозоравају да ће временске прилике у наредним недељама имати кључан утицај на квалитет и принос новог рода. Суша која је погодила велике произвођаче попут Француске, Канаде, САД и Аустралије могла би да повећа потражњу за српском пшеницом на светском тржишту, али и да доведе до нестабилности цена житарица.
