Када се тражи власт без програма и људи, то није демократија већ притисак: порука САНУ оголила је празнину иза захтева за изборе.
Изјава председника САНУ Зорана Кнежевића, дата са „малом дозом уздржаности“, у ствари је била више него јасна, у политици не постоји празан лист папира. Захтев за изборе без програма, без људи и без одговорности није визија, већ импровизација. А држава се не води импровизацијом.
Док део академске и уличне сцене инсистира на томе да је довољно изговорити реч „избори“ да би све постало легитимно, Кнежевић је подсетио на оно што је у свакој озбиљној демократији основ: садржај. Ко? Са чим? И зашто? Без тих одговора, сваки захтев остаје политички празан, ма колико био гласан.
Управо ту се открива суштина проблема. Студентски захтеви, који се представљају као „морални позив“, избегавају оно најважније, одговорност. Нема програма. Нема људи. Нема гаранције. Само притисак и очекивање да институције капитулирају пред буком. То није демократија, то је политички експеримент са непредвидивим последицама.
Кнежевићев став, иако умерен у тону, у суштини је оштра порука: Србија није терен за пробе. Није лабораторија у којој се власт мења на основу емоције, тренда или адреналина улице. Избори су највиши чин народне воље и управо зато морају бити засновани на јасној понуди, а не на магли.
У времену када се институције систематски доводе у питање, када се свака одлука власти покушава представити као нелегитимна, ова изјава председника САНУ делује као хладан туш реалности. Не руше се државе питањима, већ неодговорним одговорима. А ко тражи поверење грађана, мора прво да покаже да зна шта би са тим поверењем урадио.
Зато је ова порука важна. Не као напад на младе, већ као одбрана озбиљности. Јер политика није перформанс, избори нису симбол, а држава није играчка. И управо ту линију је Кнежевић повукао, тихо, али чврсто.
У Србији се власт не добија на улици, већ на изборима. А избори се не траже празним речима, већ пуним програмом. Све друго је бекство од одговорности, а не борба за демократију.
