U zasadima maline registrovana je migracija eriofidne grinje, što predstavlja jedan od ključnih trenutaka za reagovanje i zaštitu biljaka. Stručnjaci upozoravaju da se radi o štetočini koja može izazvati značajne posledice po prinos i kvalitet plodova, ukoliko se blagovremeno ne preduzmu mere.
Prema dostupnim podacima, u prolećnom periodu dolazi do aktiviranja prezimelih jedinki koje se iz pupoljaka sele na mlade listove, gde počinju intenzivnu ishranu . Upravo ta faza migracije smatra se najosetljivijom i presudnom za suzbijanje ove štetočine.
Eriofidna grinja je izuzetno sitan organizam koji se brzo razmnožava i tokom godine može da razvije više generacija. Njeno širenje dodatno otežava činjenica da se tokom leta prenosi vetrom i insektima, pa se lako širi sa jednog zasada na drugi .
Simptomi napada najčešće se uočavaju na listovima, gde dolazi do pojave svetlih mrlja, deformacija i uvijanja, a u težim slučajevima i do usporenog rasta izdanaka . Ove promene mogu se lako zameniti sa virusnim oboljenjima, što često dovodi do kašnjenja u reagovanju i većih šteta u proizvodnji.
Stručnjaci savetuju redovan obilazak malinjaka i kontrolu listova, kako bi se prisustvo grinje uočilo na vreme. Posebno je važno reagovati u periodu njene migracije na mlade listove, jer su tada mere zaštite najefikasnije.
Iako u Srbiji trenutno postoje ograničenja u pogledu registrovanih preparata za suzbijanje ove štetočine, u praksi se primenjuju različite aktivne materije koje su se pokazale efikasnim u drugim zemljama. Istovremeno, proizvođačima se preporučuje da mere zaštite sprovode u skladu sa stručnim preporukama i važećim propisima
