Научници су направили значајан корак у истраживању нових метода лечења рака развојем експерименталне терапије која је у лабораторијским условима уништила чак 99 одсто ћелија карцинома, без почетног ослањања на хемотерапију, хируршке захвате или зрачну терапију. Резултати истраживања уливају наду да би у будућности могла бити развијена ефикаснија и мање инвазивна терапија за лечење различитих облика малигних болести.
Истраживање су спровели научници са Универзитета Рајс, Универзитета Тексас А&М и Универзитета у Тексасу, а њихови резултати објављени су у угледном научном часопису Nature Chemistry. Тим је развио технологију познату као „молекуларни чекић“, која користи молекуле аминоцијанина – синтетичке боје које се већ примењују у медицинском снимању. Када се активирају блиском инфрацрвеном светлошћу, ови молекули вибрирају изузетно великом брзином и стварају механичку силу довољну да разори мембрану ћелије рака за само неколико минута.
У лабораторијским испитивањима ова метода показала је стопу успешности од 99 одсто у уништавању ћелија карцинома, док су тестови на животињама такође дали охрабрујуће резултате. Код мишева оболелих од меланома, половина третираних јединки у потпуности је излечена од рака, што је додатно подстакло научнике да наставе развој ове технологије.
Истраживачи истичу да је једна од највећих предности новог приступа то што се заснива на механичком уништавању ћелија рака, а не на хемијском дејству. Због тога постоји могућност да ћелије карцинома теже развијају отпорност на овакву терапију, што је чест проблем код постојећих начина лечења. Поред тога, блиска инфрацрвена светлост може да продре дубље у ткиво, па би ова технологија у будућности могла да се примењује и код тумора који се налазе у костима или унутрашњим органима, без потребе за инвазивним хируршким захватима.
Научници, међутим, наглашавају да је реч о раној фази истраживања. До сада су испитивања спроведена искључиво у лабораторији и на животињским моделима, па ће бити неопходна додатна истраживања и клиничка испитивања на људима како би се потврдила безбедност и ефикасност нове терапије пре него што она постане доступна пацијентима.

















