Nova istraživanja pokazuju da deca majki starijih od 35 godina mogu imati manji rizik od razvoja pojedinih alergija u ranom detinjstvu.
Ovo otkriće otvara nova pitanja o tome kako godine majke utiču na razvoj imunološkog sistema deteta i zašto starost, u ovom slučaju, možda nije nedostatak.
Šta kaže nauka?
Prema rezultatima studija objavljenih u vodećim medicinskim časopisima koji se bave pedijatrijom i imunologijom, uočeno je da kod dece majki starijih od 35 godina ređe dolazi do pojave nekih alergija u prvim godinama života, poput ekcema, alergijskog rinitisa ili preosetljivosti na određene namirnice.
Istraživači ističu da se ovaj efekat ne odnosi na sve alergije niti važi apsolutno, ali je statistički značajan da zasluži pažnju stručne javnosti.
Zašto bi godine majke mogle da imaju ulogu?
Naučnici nude nekoliko objašnjenja, od kojih nijedno nije jednostavno, ali su sva logična.
Prvo, imunološki sistem majke se tokom godina „susreće“ sa većim brojem virusa, bakterija i alergena. Ta imunološka iskustva mogu uticati na način na koji se tokom trudnoće oblikuje imunitet deteta. Drugim rečima, majka organizmu bebe može da „prenese“ određeni vid imunološke zrelosti.
Drugo, studije ukazuju da starije majke češće imaju stabilnije životne navike, uredniju ishranu, manje izlaganje duvanskom dimu, bolju kontrolu stresa i redovnije zdravstvene preglede. Svi ovi faktori imaju dokazan uticaj na razvoj imunog sistema kod deteta.
Uloga mikrobioma i trudnoće
Savremena nauka sve više pažnje poklanja mikrobiomu „zajednici“ korisnih bakterija u telu. Istraživanja pokazuju da način na koji se mikrobiom majke menja s godinama može uticati na mikrobiom deteta, koji igra ključnu ulogu u razvoju alergija.
Pedijatri i imunolozi naglašavaju da je upravo rani period života presudan za „podešavanje“ imunog sistema, koji odlučuje šta je opasnost, a šta nije.
Važno pojašnjenje: nema univerzalnih pravila
Iako ovi rezultati zvuče ohrabrujuće, stručnjaci upozoravaju da ih ne treba tumačiti pojednostavljeno. Starost majke je samo jedan od mnogih faktora koji utiču na zdravlje deteta. Genetika, okruženje, ishrana, način porođaja i dojenje imaju podjednako važnu ulogu.
Drugim rečima, činjenica da je majka mlađa ili starija od 35 godina ne određuje sudbinu deteta, ali može blago pomeriti statistiku.
Šta ovo znači za roditelje?
Za mnoge žene koje postaju majke kasnije u životu, ova istraživanja donose jednu važnu poruku: kasnije majčinstvo nije nužno hendikep. Naprotiv, u određenim aspektima, može imati i zaštitni efekat.
Lekari ističu da je najvažnije da trudnoća bude planirana, praćena i pod medicinskim nadzorom, bez obzira na godine.
Zaključak
Nova istraživanja još jednom pokazuju da ljudsko telo ne funkcioniše po jednostavnim pravilima. Ono što se dugo smatralo isključivim rizikom, nauka sada posmatra mnogo suptilnije. Majke starije od 35 godina, izgleda, ne donose sa sobom samo životno iskustvo, već možda i određenu imunološku prednost za svoju decu.
A upravo takav razvoj naučnih saznanja najbolje podseća da u medicini retko postoje apsolutne istine, već samo sve bolje razumevanje složenih procesa života.
