Najnovija naučna analiza pokazuje da se globalno zagrevanje u poslednjim godinama ubrzalo i da se planeta zagreva brže nego u bilo kom periodu od kada se sistematski mere temperature.
Prema rezultatima studije, tempo rasta globalne temperature u poslednjoj deceniji dostigao je oko 0,35 stepeni Celzijusa po deceniji, što je značajno više nego u periodu od 1970. do 2015. godine, kada je porast iznosio manje od 0,2 stepena po deceniji.
Istraživači ističu da ovaj trend ukazuje na ubrzanje klimatskih promena i da je stopa zagrevanja sada najveća od početka globalnih merenja temperature 1880. godine.
Naučnici upozoravaju da bi nastavak ovakvog tempa mogao da dovede do dugoročnog prekoračenja granice od 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa, što je prag koji je međunarodna zajednica postavila kao cilj u okviru Pariskog klimatskog sporazuma.
Stručnjaci naglašavaju da su glavni uzrok ubrzanog zagrevanja emisije gasova sa efektom staklene bašte nastale sagorevanjem fosilnih goriva, ali i drugi faktori koji utiču na energetsku ravnotežu planete.
Kako se navodi u analizi, nastavak trenutnih trendova mogao bi da dovede do sve učestalijih ekstremnih vremenskih pojava, uključujući toplotne talase, suše i jake padavine, što predstavlja jedan od najvećih izazova za globalnu klimu u narednim decenijama.
