Жене избегавају метро ноћу док страх и несигурност преовлађују у мрачним пролазима Париза.
Париски метро, симбол брзине и урбаног ритма, све чешће добија и другу, мрачнију страну, ону у којој страх путује раме уз раме са путницима.
Нови извршни директор RATP, Ксавије Пјехачик, без увијања је признао оно што многи већ одавно осећају: статистика о сексуалним нападима у јавном превозу региона Париз је поражавајућа. „Превише жена се плаши да користи јавни превоз увече и ноћу“, рекао је Пјехачик у разговору за Le Figaro, и тиме отворио тему коју су бројке до сада покушавале да пригуше.
Испод светала вагона и у дубинама подземних пролаза крије се реалност коју путници осећају, али ретко изговарају наглас. Слабо осветљени ходници, запуштени пролази и места где камера не види, све су то тачке на мапи страха. Ту тишина није мир, већ упозорење. Ту кораци одзвањају гласније, а погледи се држе приковани за под.
Пјехачик не покушава да улепша стварност. Напротив, јасно поручује да проблем постоји и да је системска борба једини одговор. Више светла, чистији простори, јача присутност служби безбедности, то су први кораци које RATP најављује. Али између плана и осећаја сигурности стоји време, а време је управо оно што многе жене више немају када бирају, да ли да уђу у метро или да одустану.
Јавни превоз није само инфраструктура. Он је огледало друштва. Ако страх постане редован сапутник, онда проблем није само у ходницима и перонима, већ много дубље. Париз, град светлости, данас води битку да та светлост сиђе и у подземље, и да тамо остане.
