Žene izbegavaju metro noću dok strah i nesigurnost preovlađuju u mračnim prolazima Pariza.
Pariski metro, simbol brzine i urbanog ritma, sve češće dobija i drugu, mračniju stranu, onu u kojoj strah putuje rame uz rame sa putnicima.
Novi izvršni direktor RATP, Ksavije Pjehačik, bez uvijanja je priznao ono što mnogi već odavno osećaju: statistika o seksualnim napadima u javnom prevozu regiona Pariz je poražavajuća. „Previše žena se plaši da koristi javni prevoz uveče i noću“, rekao je Pjehačik u razgovoru za Le Figaro, i time otvorio temu koju su brojke do sada pokušavale da priguše.
Ispod svetala vagona i u dubinama podzemnih prolaza krije se realnost koju putnici osećaju, ali retko izgovaraju naglas. Slabo osvetljeni hodnici, zapušteni prolazi i mesta gde kamera ne vidi, sve su to tačke na mapi straha. Tu tišina nije mir, već upozorenje. Tu koraci odzvanjaju glasnije, a pogledi se drže prikovani za pod.
Pjehačik ne pokušava da ulepša stvarnost. Naprotiv, jasno poručuje da problem postoji i da je sistemska borba jedini odgovor. Više svetla, čistiji prostori, jača prisutnost službi bezbednosti, to su prvi koraci koje RATP najavljuje. Ali između plana i osećaja sigurnosti stoji vreme, a vreme je upravo ono što mnoge žene više nemaju kada biraju, da li da uđu u metro ili da odustanu.
Javni prevoz nije samo infrastruktura. On je ogledalo društva. Ako strah postane redovan saputnik, onda problem nije samo u hodnicima i peronima, već mnogo dublje. Pariz, grad svetlosti, danas vodi bitku da ta svetlost siđe i u podzemlje, i da tamo ostane.
