Mnogi građani veruju da imaju svoje parking mesto ispred zgrade, ali propisi pokazuju da situacija nije tako jednostavna.
U većini slučajeva, parking prostor ispred stambenih zgrada smatra se javnom površinom, što znači da ga mogu koristiti svi učesnici u saobraćaju, a ne samo stanari te zgrade.
Čak i kada stanari međusobno „podele“ mesta, to nema pravnu snagu vlasništva, već se radi o dogovoru koji nije obavezujući za druge.
S druge strane, pravo svojine postoji samo ukoliko je parking mesto deo privatne parcele ili je jasno definisano ugovorom i upisano u relevantnu dokumentaciju. U suprotnom, moguće je imati samo pravo korišćenja, ali ne i stvarno vlasništvo.
Takođe, zakon ne dozvoljava samovoljno ograđivanje ili „čuvanje“ mesta postavljanjem barijera, osim u strogo propisanim slučajevima uz odobrenje nadležnih organa.
Stručnjaci ističu da upravo ove nedoumice često dovode do sukoba među stanarima, jer praksa i uverenja građana nisu uvek u skladu sa zakonom.
