Многи грађани верују да имају своје паркинг место испред зграде, али прописи показују да ситуација није тако једноставна.
У већини случајева, паркинг простор испред стамбених зграда сматра се јавном површином, што значи да га могу користити сви учесници у саобраћају, а не само станари те зграде.
Чак и када станари међусобно „поделе“ места, то нема правну снагу власништва, већ се ради о договору који није обавезујући за друге.
С друге стране, право својине постоји само уколико је паркинг место део приватне парцеле или је јасно дефинисано уговором и уписано у релевантну документацију. У супротном, могуће је имати само право коришћења, али не и стварно власништво.
Такође, закон не дозвољава самовољно ограђивање или „чување“ места постављањем баријера, осим у строго прописаним случајевима уз одобрење надлежних органа.
Стручњаци истичу да управо ове недоумице често доводе до сукоба међу станарима, јер пракса и уверења грађана нису увек у складу са законом.
