Пропис детаљно дефинише обавезе свих учесника у систему: од оних који отпад стварају до оних који га складиште, транспортују и третирају.
Нова правила о управљању медицинским отпадом донета су заједничком одлуком Министарства здравља и Министарства заштите животне средине, чиме је прецизније регулисано како здравствене установе и сродне институције треба да поступају са овом специфичном врстом отпада.
Пропис детаљно дефинише обавезе свих учесника у систему – од оних који отпад стварају до оних који га складиште, транспортују и третирају. Фокус правилника је на плану управљања медицинским отпадом, који свака здравствена установа мора донети у складу са законом. Овим планом се уређује читав процес – од настанка отпада до његовог коначног збрињавања.
Правила се односе на болнице, домове здравља, лабораторије, истраживачке центре, ветеринарске установе, као и на активности као што су кућно лечење и одржавање медицинске опреме. Одређене врсте отпада остају ван домашаја овог правилника, пре свега радиоактивни медицински отпад и радиолошки материјали који су регулисани посебним прописима.
Посебна пажња посвећена је инфективном отпаду, који због присуства микроорганизама може представљати опасност по здравље људи. Такође, детаљно су разврстане друге категорије отпада – од оних који садрже тешке метале и живу, преко боца под притиском које могу експлодирати при високим температурама, до оштрих предмета као што су игле и скалпели. У посебну групу сврстава се и патоанатомски отпад, који обухвата ткива, органе и друге биолошке материјале настале током медицинских процедура.
Пропис уређује и финансирање, заштиту на раду и третман отпада. Установе су дужне да у плану управљања отпадом прикажу како спречавају настанак отпада, које врсте и количине генеришу, као и како га разврставају, пакују, обележавају и привремено складиште. План мора обухватити и унутрашњи транспорт отпада, као и предвиђене методе његовог третмана.
Посебан акценат стављен је на организацију рада и одговорност запослених. Пропис предвиђа број ангажованих радника, њихове обавезе и мере заштите на раду, укључујући коришћење личне заштитне опреме, превенцију повреда, као и спречавање инфекција. Финансијски аспект такође је обухваћен – установе морају проценити годишње трошкове управљања отпадом, укључујући набавку опреме, транспорт, складиштење, третман и административне трошкове.
Пропис инсистира да се отпад разликује и одваја одмах на месту настанка. Мешање различитих категорија отпада је строго забрањено и санкционише се. Течни отпад мора бити упакован у непропусне посуде, а боце под притиском деактивиране пре транспорта.
Медицински отпад који се генерише ван здравствених установа, као што је током кућног лечења или интервенција Хитне помоћи, такође подлеже истим правилима. Пропис уређује транспорт ван установе – отпад који произвођач не обрађује сам предаје овлашћеном лицу са дозволом за сакупљање и транспорт, док овлашћени оператер располаже постројењем за складиштење или третман.
Завршни део правилника односи се на третман отпада како би се уклониле његове опасне карактеристике и безбедно збрињавао. Овај процес може обављати само произвођач или овлашћени оператер, уз одговарајућу дозволу надлежних органа.
Нова правила доносе систематичан, контролисан и безбедан приступ управљању медицинским отпадом, штитећи здравље људи и животну средину, уз обезбеђивање одговорности свих учесника у процесу.
