Православна црква и верници 25. марта обележавају спомен Преподобног Симеона Новог Богослова, јединственог монаха и богослова који је оставио световне почасти ради потпуног предања Богу.
Он је рођен у Галати у Пафлагонији, школовао се у Цариграду, а затим напустио богатство и обитељ дворских кнежевских двора да би се посветио монашком подвижништву и дубокој духовној контемплацији.
Симеон је постао један од најзначајнијих византијских богослова, а његова дела и учење о молитви и духовном животу утемељили су основне принципе исихазма — дубоке, унутрашње молитве. Умро је 1032. године, а његове мошти се сматрају чудотворним у православној традицији.
На овај дан верници обично проводе време у молитви и посту, посвећујући пажњу сопственој души и стремећи да у себи развију врлине и љубав којој је и сам Симеон тежио.
