Српско војничко гробље у Битољу сведочи о жртви хиљада ратника са Кајмакчалана и чува сећање на цену слободе, и страдања 1912–1918.
Српско војничко гробље у Битољу представља једно од најзначајнијих места сећања на страдале српске војнике у балканским ратовима и Првом светском рату. Натпис на костурници, који слави храбро пале јунаке за краља и отаџбину, и данас подсећа на величину њихове жртве и цену слободе изборене у тешким борбама на југу Балкана.
Ово место тесно је повезано са епопејом српске војске, од повлачења преко Албаније и опоравка на Крфу, до повратка на Солунски фронт. Битке на Горничеву и Кајмакчалану 1916. године донеле су прве велике победе, након чега је уследило и ослобођење Битоља, који је постао симбол обновљене наде и једина слободна територија тадашње Србије.
На простору од планине Ниџе до Битоља расуте су кости десетина хиљада српских војника. Процењује се да је више од 30 хиљада страдалих сахрањено на 74 гробља у овом подручју, а највеће међу њима управо је битољско војничко гробље. Ту почивају и они који су погинули у борбама и они који су подлегли ранама у пољским болницама.
Уласком кроз обновљену капију, поглед се пружа на редове крстова који се нижу дуж алеја. На узвишењу се налази костурница са посмртним остацима 1.321 војника, иако се сматра да је број сахрањених значајно већи. На многим крстовима уместо имена стоје само бројеви, неми сведоци времена и заборава који још чекају да буду исправљени.
О гробљу данас брину малобројни Срби у Битољу, чланови српско-македонског друштва и планинари, који настоје да очувају достојанство овог места. Постоји нада да ће се у архивама пронаћи подаци о сахрањенима, како би њихова имена поново била исписана и враћена у колективно памћење народа.
