Сретење ове године није само празник, оно је сабрање историје, жртве и државне одговорности, тренутак када Србија и Српска јасно показују да заједништво није парола, већ трајна национална одлука.
Република Српска дочекује Сретење спремна, достојанствено и поносно, као празник који превазилази датуме и протоколе и постаје завет националног јединства, слободе и сећања. Како је истакао министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радан Остојић, све је припремљено за заједничко обележавање Дана државности Србије, Дана државности Републике Српске и Дана сећања на Први српски устанак и све српске борце ослободилачких ратова.
Гостујући у Јутарњем програму РТРС-а, Остојић је поручио да Сретење ове године носи посебну снагу, јер се обележава не само речима и симболима, већ делима која трајно мењају животе људи. Управо на тај дан, у Бањалуци ће бити свечано отворен нови центар за онкологију и хематологију са палијативном негом у Универзитетском клиничком центру Републике Српске, што представља један од најзначајнијих здравствених пројеката у последњим годинама.
Отварање оваквог центра на велики национални празник није случајност, то је јасна порука да је брига о човеку, животу и достојанству темељ државне политике Републике Српске, али и заједничке државне мисли српског народа са обе стране Дрине.
Истог дана, у дворани „Борик“, биће одржана Свечана академија, централни догађај обележавања Сретења, где ће се сабрати историја, култура, државност и народна емоција. У суботу, 14. фебруара, у Вишеграду, месту дубоке симболике, биће обележен Дан бораца Војске Републике Српске, Дан Првог српског устанка и Дан државности Србије и Републике Српске.
Сретење је више од празника, то је подсећање ко смо, одакле долазимо и зашто смо опстали. То је дан када се прошлост и садашњост састају у истој идеји: да српски народ, где год живео, има право на слободу, памћење и будућност.
Заједничко обележавање Србије и Републике Српске шаље снажну поруку јединства, историјске свести и политичке зрелости, поруку да су Дрина и границе само географија, а народ, идентитет и државна мисао остају једно.
