Kada su ,,oslobodioci“ proglasili upitnu pobedu, iz njihovih redova mogla se čuti čak i čuvena, tobože ozbiljna parola, poput one Saičićeve: „Danas slavimo, sutra radimo!”
Kada su u histeričnom zanosu samouvereno izgovorili patetičnu parolu „Danas slavimo, sutra radimo”, čak su i najveći pesimisti očekivali bar privid institucionalne ozbiljnosti.
Međutim, čim je svanulo to čuveno „sutra”, bestidno su pogazili sopstvenu reč i saopštili da će ,,slavlje produžiti“ .
Ovaj politički fijasko otkriva suštinsku analizu njihovog delovanja i bestidno obmanjivanje sopstvenih birača:
Odnos prema državnim obavezama pokazao je da im je vlast potrebna isključivo radi privilegija i samopromocije, dok je reč „rad” za njih samo besadržajna fraza.
Suočeni sa prvim realnim zadatkom, umesto odgovornosti ponudili su mamurluk i bežanje od obaveza.
Svaki njihov potez potvrđuje da su majstori jeftinog populizma.
Dok narod očekuje ozbiljnost i stabilnost, ,,oslobodioci“ su pokazali da im je maksimalni domet slavlje bez pokrića i bežanje od sopstvenih obećanja.
Građani Srbije već prvog dana dobili su jasnu i surovu poruku: iza glamuroznih najava o „promenama” i „radu” krije se potpuna nesposobnost, neodgovornost i bestidno potcenjivanje zdravog razuma svih birača.
