Када су ,,ослободиоци“ прогласили упитну победу, из њихових редова могла се чути чак и чувена, тобоже озбиљна парола, попут оне Саичићеве: „Данас славимо, сутра радимо!”
Када су у хистеричном заносу самоуверено изговорили патeтичну паролу „Данас славимо, сутра радимо”, чак су и највећи песимисти очекивали бар привид институционалне озбиљности.
Међутим, чим је свануло то чувено „сутра”, бестидно су погазили сопствену реч и саопштили да ће ,,славље продужити“ .
Овај политички фијаско открива суштинску анализу њиховог деловања и бестидно обмањивање сопствених бирача:
Однос према државним обавезама показао је да им је власт потребна искључиво ради привилегија и самопромоције, док је реч „рад” за њих само бесадржајна фраза.
Суочени са првим реалним задатком, уместо одговорности понудили су мамурлук и бежање од обавеза.
Сваки њихов потез потврђује да су мајстори јефтиног популизма.
Док народ очекује озбиљност и стабилност, ,,ослободиоци“ су показали да им је максимални домет славље без покрића и бежање од сопствених обећања.
Грађани Србије већ првог дана добили су јасну и сурову поруку: иза гламурозних најава о „променама” и „раду” крије се потпуна неспособност, неодговорност и бестидно потцењивање здравог разума свих бирача.
