U obnovljenoj porodičnoj kući u Čipuljiću, među komšijama, prijateljima i ljudima sa kojima ga vežu koreni, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije govorio samo kao državnik.
Govorio je kao čovek koji zna šta znače zavičaj, porodica, narod i uspomena koja se ne briše.
Iz mesta u kojem su njegovi preci živeli i stvarali, Vučić je poslao poruku koja je duboko odjeknula među Srbima sa obe strane Drine.
„Uvek ćemo biti uz Republiku Srpsku, uvek ćemo poštovati Dejtonski sporazum i uvek ćemo čuvati mir“, poručio je predsednik Srbije.
Ali reči koje su najsnažnije pogodile mnoge bile su one u kojima je govorio o ljubavi prema Republici Srpskoj i pravu naroda da stoji uz svoje.
„Niko ne može da nam zabrani da volimo Republiku Srpsku. Niko ne može da nam zabrani da budemo sa svojim narodom“, rekao je Vučić, a te reči su u trenutku postale više od političke izjave – postale su poruka identiteta, pripadnosti i zaveta da se sopstveni narod nikada ne zaboravlja.
Posebnu težinu njegovim rečima dalo je podsećanje da Republika Srpska nije dozvolila priznanje takozvanog Kosova u institucijama Bosne i Hercegovine.
„Imamo mi na čemu da zahvaljujemo Republici Srpskoj, a ne samo da govorimo ‘hvala vam na vašoj ljubavi’“, poručio je Vučić.
U trenutku kada je podsetio da je Crna Gora priznala takozvano Kosovo, dok BiH to nije učinila zahvaljujući stavu Banjaluke i Republike Srpske, atmosfera je postala još snažnija i emotivnija. Njegova poruka nije bila usmerena na podele, već na podsećanje koliko su u teškim istorijskim trenucima važni oni koji ostaju uz svoj narod.
Čipuljić večeras nije bio samo mesto televizijskog razgovora. Bio je simbol korena koji se ne zaboravljaju. U kući koja je obnovljena posle godina razaranja, okupili su se ljudi različitih generacija, a iz tog doma poslata je poruka da se mir mora čuvati, ali da se istovremeno mora čuvati i nacionalno dostojanstvo.
„Mi želimo mir, želimo dobre odnose sa svima, ali nikada nećemo prestati da brinemo o svom narodu“, suština je poruke koja je večeras stigla iz Čipuljića.
Mnogi su u tim rečima prepoznali nešto što nadilazi dnevnu politiku – osećaj da narod može biti razdvojen granicama, ali ne i sećanjem, jezikom, verom i osećajem pripadnosti.
Zato poruka iz Čipuljića ne ostavlja ravnodušnim. Ona podseća da mir nije slabost, već najveća odgovornost, ali i da narod koji zaboravi svoje korene, svoje stradanje i svoju braću – rizikuje da izgubi i deo sopstvenog identiteta.
U tišini obnovljenog porodičnog doma, daleko od velikih sala i državničkih ceremonija, izgovorene su reči koje su za mnoge zvučale kao zavet: Srbija će čuvati mir, poštovati Dejton, ali nikada neće okrenuti leđa Republici Srpskoj i svom narodu gde god on živeo.
