У селу Чипуљић код Бугојна није се окупио народ због политике, већ због дома, корена и људске блискости.
У обновљеној породичној кући својих предака председник Србије Александар Вучић дочекао је комшије и мештане, а атмосфера је више личила на велики породични сабор него на сусрет једног председника са грађанима.
Кроз двориште и кућу, која је после година поново оживела, прошло је више од 300 људи за само неколико сати. Долазили су стари суседи, пријатељи из детињства, људи пореклом из Чипуљића, али и они који су се у ово место доселили и овде изградили свој живот.
Вучић је говорио отворено, срчано и без државничке дистанце, као човек који се вратио својим коренима.
„Ја сам као председник Србије и као Србин поносан на свој род, али сам поносан и на своје комшије Бошњаке“, поручио је Вучић, а те речи су изазвале снажан одјек међу окупљенима.
Посебну тежину његовим речима дала је порука да пријатељства која су грађена годинама не могу да униште ни политичке поделе, ни кампање, ни покушаји да се људи заваде.
„Ми смо добри пријатељи, то не могу да промене, ко год шта говорио, писао и причао“, рекао је Вучић.
У времену када се често више чују речи подела него речи помирења, из Чипуљића је послата сасвим другачија слика – слика отворених врата, пуне трпезе, руковања, загрљаја и разговора који подсећају да се праве комшије препознају по томе што остају једни уз друге и у добрим и у тешким временима.
Посебно емотиван тренутак био је када је Вучић говорио о миру и будућности.
„Сигуран сам да ћемо још дуго живети у миру и да нећемо дозволити да нас изборне кампање уче да мрзимо или вређамо друге“, поручио је председник Србије.
Кућа у Чипуљићу тако је данас постала симбол нечег много већег од једног породичног дома. Постала је симбол повратка коренима, поштовања према комшијама и уверења да се народи могу разликовати по имену и вери, али да их људскост, поштовање и добросуседство могу спајати јаче од сваке политике.
Многи мештани нису крили емоције, јер су у том сусрету видели нешто што се ретко виђа – председника који је отворио врата свог дома, а не само врата кабинета.
Чипуљић је данас показао да су највећа снага једног народа његови корени, његово гостопримство и способност да пружи руку комшији. А порука која је остала после овог сусрета јесте да се мир не чува само споразумима и политиком, већ пре свега отвореним срцем, добром речју и спремношћу да се у сваком човеку види комшија и пријатељ.
