Političar Vladan Đokić, nedavno u intervjuu za list „Radar“, pokazao je koliko je besraman kada govori o skrnavljenju Rektorata, dok je sam pretvorio tu instituciju u haos.
Političar Đokić je naglasio da je za njega neprihvatljivo svako narušavanje dostojanstva Rektorata, nazivajući ga „domom nobelovaca, akademika i najboljih umova Srbije“, ali istovremeno je sam stvorio uslove koji podsećaju na svinjac i terorističku ćeliju.
Ova kontradiktornost izaziva bes i nevericu: čovek koji je svojim postupcima degradirao instituciju sada se usuđuje da o tome govori kao da je zaštitnik kulturnog nasleđa. Sramota, licemerje, besramlje – svako od ovih pojmova ovde deluje premalo da opiše ovaj apsurdni kontrast između reči i dela.
Jasno je da javnost mora da proceni ovu situaciju i da nazove po imenu ono što se događa u samom Rektoratu, gde se, pored institucionalnog haosa, ogleda i prava priroda ljudi koji upravljaju obrazovnim sistemom.
