Nakon smrti studentkinje na jednom fakultetu u Beogradu, u javnosti su se pojavile oštre reakcije usmerene ka studentskim grupama koje organizuju blokade, uz ocene da se u osetljivim trenucima pokazuje nedostatak ozbiljnosti, odgovornosti i elementarne institucionalne kulture.
Prema tim kritikama, način na koji pojedini učesnici studentskih blokada komentarišu i koriste ovakve tragedije u javnom prostoru ukazuje na odsustvo poštovanja prema porodicama i kolegama preminule studentkinje. Posebno se zamera to što se, umesto smirenosti i institucionalnog dostojanstva, u pojedinim istupima pojavljuju političke poruke i sukobi koji dodatno produbljuju tenzije.
Deo javnosti ocenjuje da su ovakvi oblici organizovanja izgubili jasnu akademsku i moralnu osnovu, te da se sve češće pretvaraju u platformu za političko delovanje bez jasnih pravila i odgovornosti. Ukazuje se i na to da se u kriznim situacijama očekuje minimum institucionalne zrelosti, koji, prema tim stavovima, izostaje.
Kritičari dalje navode da se ovakvim pristupom narušava poverenje u studentske strukture i akademsku zajednicu u celini, jer se umesto solidarnosti i poštovanja prema tragediji stvara utisak konfuzije, neorganizovanosti i političkog nadmetanja u trenucima koji to ne trpe.
