На данашњи дан преминуо је Павле Савић, научник чији је рад оставио неизбрисив траг у светској и српској науци заувек.
Павле Савић, један од највећих српских научника 20. века и утемељивач нуклеарне науке у Србији, преминуо је 30. маја 1994. године у Београду. Његово име заувек је уписано у историју светске науке захваљујући пионирским истраживањима у области нуклеарне физике и хемије, која су допринела једном од најзначајнијих научних открића модерног доба – нуклеарној фисији.
Рођен је 10. јануара 1909. године у Солуну, где је његов отац Петар радио као царински службеник. Школовање је наставио у Свилајнцу и Београду, а након завршене гимназије уписао је студије физичке хемије на Београдском универзитету. Већ током младости показао је изузетан таленат за природне науке, што га је убрзо сврстало међу најперспективније младе истраживаче тог времена.
Светску научну репутацију стекао је током рада у Паризу на чувеном Институту за радијум, где је сарађивао са француском научницом Иреном Жолио-Кири, ћерком добитника Нобелове награде Марије и Пјера Кирија. Управо тамо је 1937. и 1938. године учествовао у експериментима који су били од пресудног значаја за разумевање понашања атомског језгра уранијума под дејством неутрона.
Резултати његових истраживања представљали су важан корак који је немачким научницима Оту Хану и Фрицу Штрасману омогућио да дођу до открића нуклеарне фисије. Иако није добио Нобелову награду, многи историчари науке сматрају да је његов допринос био од изузетног значаја и да је неправедно остао у сенци каснијих признања која су додељена другим истраживачима.
По завршетку Другог светског рата вратио се у земљу и посветио изградњи домаће научне инфраструктуре. Био је покретач оснивања Института за нуклеарне науке у Винчи, првог и најзначајнијег центра за нуклеарна истраживања у тадашњој Југославији. Као први директор института учествовао је у његовом развоју и постављању темеља модерне научне заједнице у земљи.
Његов углед није био ограничен само на научне кругове. Од 1971. до 1981. године обављао је дужност председника Српске академије наука и уметности, где је активно радио на јачању научних институција и подршци младим истраживачима.
Посебно је занимљиво да је Павле Савић остао научно активан готово до последњег дана живота. Последњи научни рад објавио је само неколико месеци пре смрти, у својој 85. години, потврђујући да су радозналост и посвећеност науци били његов животни позив.
Данас се Павле Савић сматра једним од најзначајнијих научника које је Србија икада имала. Његово дело представља доказ да су знање, упорност и научна посвећеност способни да превазиђу границе малих држава и оставе траг у светској историји. Његов живот и рад и даље инспиришу нове генерације истраживача, а име Павла Савића остаје симбол српске науке, интелекта и научне изврсности.
