Први април широм света познат је као Дан шале – дан када су несташлуци, подвале и духовите обмане дозвољене више него иначе. Ипак, у савременом добу, када су друштвене мреже преплављене дезинформацијама, овај празник полако губи свој првобитни шарм.
Најраспрострањеније објашњење његовог порекла води нас у Француску 16. века. Краљ Карло IX је 1564. године одлучио да почетак Нове године помери са краја марта на 1. јануар. Они који су наставили да славе Нову годину 1. априла постали су мета подсмеха, па су им други правили разне шале. Из тог периода потиче и обичај качења папирне рибе на леђа, познат као „априлска риба“.
Иако је ова прича најпознатија, постоје и старији трагови сличних обичаја. У делу Кентерберијске приче из 14. века помињу се преваре и неспоразуми везани за овај датум, док је у Енглеској крајем 17. века овај дан већ био познат као „Празник будала“.
Кроз историју, првоаприлске шале постајале су све маштовитије. Једна од најпознатијих је прича BBC-ја из 1957. године о „дрвету шпагета“, која је убедила многе гледаоце да тестенина расте на дрвећу. Такве подвале показују колико су људи спремни да поверују у необичне приче када су представљене на уверљив начин.
Ипак, у доба интернета, граница између шале и дезинформације постаје све тања. Управо зато многи сматрају да први април данас више није оно што је некада био – безазлени дан смеха и забаве.
