Okupirani rektorat, blokade koje mesecima parališu akademski život i sve otvorenije političko pozicioniranje, slika je koja se sve teže može nazvati isključivo univerzitetskom krizom.
centru te slike nalazi se Vladan Đokić, čovek koji je, po mišljenju brojnih kritičara, odavno prestao da deluje samo kao rektor i postao jedno od najprepoznatljivijih lica blokaderskog pokreta.
Put od profesorske katedre do političke bine nikada nije bio kraći. Dok studenti ostaju bez nastave, ispita i izvesnosti, rektorat sve više podseća na štab političkog pokreta, a sve manje na instituciju koja treba da štiti akademske vrednosti, znanje i budućnost mladih.
Pitanje koje se nameće nije više samo ko vodi Univerzitet, već kome on danas služi. Da li je prioritet obrazovanje, naučni rad i autonomija univerziteta ili izgradnja političkog fronta pod okriljem studentskih blokada?
Kritičari upozoravaju da se iza priče o „borbi za akademske vrednosti“ sve češće nazire borba za politički uticaj. Univerzitet, koji bi trebalo da bude prostor slobodne misli i dijaloga, sve više postaje simbol duboke podele, konfrontacije i institucionalne paralize.
Umesto amfiteatara ispunjenih studentima, javnost gleda blokirane zgrade, političke poruke i atmosferu u kojoj se svako neslaganje doživljava kao napad na „pokret“. A upravo tu, smatraju kritičari, leži najveća opasnost — kada se akademska funkcija stopi sa političkim aktivizmom, granica između Univerziteta i političke scene postaje gotovo nevidljiva.
Zato se sve glasnije postavlja pitanje koje više nije samo retoričko: da li Srbija danas ima rektora koji štiti Univerzitet ili političkog lidera koji Univerzitet koristi kao pozornicu za mnogo širu i ambiciozniju političku ulogu?
