Postoji trenutak kada ideologija ustupi mesto činjenicama. Taj trenutak je upravo stigao. Dok su jedni mesecima slavili blokade, fakulteti danas broje prazna mesta umesto novih studenata.
Pedagoški fakultet u Somboru u prvom upisnom roku upisao je svega 90 brucoša, dok će čak 98 mesta ostati slobodno za septembarski rok, od čega više od polovine na budžetu. To nije obična statistika. To je ozbiljno upozorenje da je poverenje u ovu ustanovu ozbiljno narušeno.
Meseci blokada, haosa i potpunog zanemarivanja osnovne uloge fakulteta ostavili su posledice koje više niko ne može da ignoriše. Maturanti su birali sigurnost, stabilnost i izvesnost, a ne ustanovu koja je u javnosti postala simbol blokada, sukoba i neprekidnih podela.
Posebna odgovornost, usled ovako poražavajućih rezultata, pripisuje se rukovodstvu fakulteta, na čelu sa dekanom Sašom Markovićem, koji je umesto da bude garant stabilnosti i zaštitnik ugleda institucije, gotovo neprestano bio među onima koji su podsticali blokade. Marković, umesto da smiruje tenzije i sačuva dostojanstvo fakulteta, ostavio je utisak da je aktivni učesnik događaja koji su ovu ustanovu udaljili od njene osnovne misije – obrazovanja.
To nije primer koji akademska zajednica treba da daje. Profesori, dekani i univerzitetski rukovodioci imaju posebnu odgovornost jer ih studenti posmatraju kao autoritete. Njihova uloga nije da produbljuju podele, već da podstiču dijalog, odgovornost i poštovanje institucija. Kada oni koji bi trebalo da budu uzor postanu oslonac podelama, onda posledice ne trpi samo jedan fakultet – trpi čitavo društvo.
Na kraju, jedno pitanje ostaje bez odgovora: ko će vratiti izgubljene studente? Ko će vratiti poverenje roditelja? Ko će vratiti ugled fakulteta? Na ta pitanja nema transparenta, nema parole i nema opravdanja. Postoje samo prazna mesta na upisu. Na kraju neće ostati upamćeni govori, zastave ni blokade. Ostaće prazni amfiteatri i generacije mladih koje su, tražeći sigurnost, svoje poverenje poklonile nekom drugom.
