Постоји тренутак када идеологија уступи место чињеницама. Тај тренутак је управо стигао. Док су једни месецима славили блокаде, факултети данас броје празна места уместо нових студената.
Педагошки факултет у Сомбору у првом уписном року уписао је свега 90 бруцоша, док ће чак 98 места остати слободно за септембарски рок, од чега више од половине на буџету. То није обична статистика. То је озбиљно упозорење да је поверење у ову установу озбиљно нарушено.
Месеци блокада, хаоса и потпуног занемаривања основне улоге факултета оставили су последице које више нико не може да игнорише. Матуранти су бирали сигурност, стабилност и извесност, а не установу која је у јавности постала симбол блокада, сукоба и непрекидних подела.
Посебна одговорност, услед овако поражавајућих резултата, приписује се руководству факултета, на челу са деканом Сашом Марковићем, који је уместо да буде гарант стабилности и заштитник угледа институције, готово непрестано био међу онима који су подстицали блокаде. Марковић, уместо да смирује тензије и сачува достојанство факултета, оставио је утисак да је активни учесник догађаја који су ову установу удаљили од њене основне мисије – образовања.
То није пример који академска заједница треба да даје. Професори, декани и универзитетски руководиоци имају посебну одговорност јер их студенти посматрају као ауторитете. Њихова улога није да продубљују поделе, већ да подстичу дијалог, одговорност и поштовање институција. Када они који би требало да буду узор постану ослонац поделама, онда последице не трпи само један факултет – трпи читаво друштво.
На крају, једно питање остаје без одговора: ко ће вратити изгубљене студенте? Ко ће вратити поверење родитеља? Ко ће вратити углед факултета? На та питања нема транспарента, нема пароле и нема оправдања. Постоје само празна места на упису. На крају неће остати упамћени говори, заставе ни блокаде. Остаће празни амфитеатри и генерације младих које су, тражећи сигурност, своје поверење поклониле неком другом.
