Više od polovine zaposlenih u Nemačkoj traži kraće radno vreme, dok istraživanje ukazuje na rastuću iscrpljenost zaposlenih na radu sve.
Sve veći broj zaposlenih u Nemačkoj smatra da sadašnji model rada ostavlja premalo vremena za porodicu, odmor i privatni život. Prema istraživanju Nemačkog saveza sindikata (DGB), čak 53 odsto radnika želelo bi kraće radno vreme, dok je među očevima taj procenat još veći i dostiže 63 odsto.
Podaci pokazuju i značajne razlike između muškaraca i žena kada je reč o opterećenju i iscrpljenosti. Čak 40 odsto žena izjavilo je da se nakon radnog dana oseća potpuno iscrpljeno, dok je isti odgovor dalo 29 odsto muškaraca. Istraživanje ukazuje da veliki broj žena, pored profesionalnih obaveza, i dalje nosi najveći deo brige o deci, domaćinstvu i starijim članovima porodice.
Prema rezultatima ankete, 42 odsto žena redovno brine o deci ili članovima porodice kojima je potrebna pomoć, što dodatno povećava svakodnevno opterećenje. Iako muškarci u proseku provode više vremena u plaćenom radu, žene se češće suočavaju sa takozvanim „dvostrukim teretom“ koji obuhvata i posao i porodične obaveze.
Sindikati upozoravaju da aktuelne rasprave o većoj fleksibilnosti radnog vremena često zanemaruju stvarne potrebe zaposlenih. Kako navode, mnogi radnici više ne traže samo veće zarade, već i više vremena za porodicu, odmor i očuvanje zdravlja.
Istraživanje „DGB-Index Gute Arbeit 2025“ pokazalo je da samo 40 odsto zaposlenih smatra da im trenutno radno vreme odgovara životnim okolnostima. Sa druge strane, čak šest od deset radnika želelo bi određene promene, a najčešći zahtev odnosi se upravo na skraćenje radnog vremena.
Posebno je upečatljiv podatak da kod radnika koji posao obavljaju u težim uslovima čak 72 odsto njih želi kraće radno vreme. To, prema oceni autora istraživanja, jasno pokazuje vezu između kvaliteta radnog okruženja, stresa i sve češće pojave profesionalnog sagorevanja.
Anketa je obuhvatila više od 4.000 zaposlenih širom Nemačke i ukazuje da pitanje ravnoteže između posla i privatnog života postaje jedno od najvažnijih društvenih i ekonomskih pitanja. Sve više radnika smatra da dugoročno održiv sistem rada mora da obezbedi ne samo produktivnost, već i kvalitet života, zdravlje i stabilnost porodice.
