Gradske vlasti najavljuju ulaganja u energetiku i infrastrukturu, uz ambiciju da Novi Sad postane lider u održivom razvoju u regionu.
Gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin izjavio je uoči sednice Skupštine grada da je jedan od ključnih projekata planiranih za usvajanje izgradnja solarno-termalnog postrojenja, koje bi značajno unapredilo energetsku efikasnost grada. Planirano je da se postrojenje nalazi u radnoj zoni na severoistoku grada, u blizini toplane u naselju Šangaj.
Prema njegovim rečima, ovaj projekat predstavlja jedno od najsavremenijih rešenja u oblasti obnovljivih izvora energije u Srbiji, a već je dobio i međunarodno priznanje za inovativnost u sistemu grejanja. Osnovna ideja je da se tokom letnjih meseci skladišti toplotna energija dobijena iz solarnih izvora, koja bi se potom koristila tokom zime za zagrevanje domaćinstava.
Na taj način, kako je istaknuto, grad bi mogao da smanji potrošnju gasa za oko 17 odsto, uz istovremeno smanjenje emisije ugljen-dioksida za oko 17.000 tona godišnje. Procenjena vrednost projekta iznosi 105 miliona evra, a početak izgradnje očekuje se 2028. godine.
Gradonačelnik je naglasio da Novi Sad već poseduje jedan od najsavremenijih sistema daljinskog grejanja u regionu, te da će ova investicija dodatno osnažiti energetsku održivost i povećati udeo energije iz obnovljivih izvora.
Pored ovog projekta, u fokusu sednice je i plan za uređenje Petrovaradinske tvrđave, koji podrazumeva njenu obnovu i povezivanje sa budućim pešačko-biciklističkim mostom. U okviru tih radova planirana je i izgradnja lifta koji bi omogućio lakši pristup tvrđavi. Građani će, kako je najavljeno, imati priliku da se upoznaju sa urbanističkim rešenjima tokom javnog uvida.
Takođe su najavljene izmene u programu rada javnog komunalnog preduzeća „Vodovod i kanalizacija“, koje predviđaju značajno proširenje vodovodne mreže, uključujući izgradnju više od 13 kilometara novih cevovoda za stotine domaćinstava. Ukupna dužina nove mreže u tom delu grada dostići će 25 kilometara.
Mićin se osvrnuo i na pitanje prostora Akademije umetnosti, naglasivši da ta ustanova nije ugrožena, već da će nakon završetka radova dobiti dodatni prostor na korišćenje. Istovremeno je ukazao na, kako je rekao, neadekvatno korišćenje pojedinih objekata, uz napomenu da postoji potreba da se oni stave u funkciju kulturnih institucija.
Na kraju, najavljeno je i da će osnovna škola „Miloš Crnjanski“ biti prebačena iz vlasništva Pokrajine u vlasništvo grada, što predstavlja još jedan korak u reorganizaciji upravljanja javnim objektima.
