Сједињене Државе се повлаче са кључних командних позиција, а Европа први пут добија оно што је годинама тражено, али и избегавала.
Сједињене Америчке Државе начиниле су потез који ће дугорочно променити унутрашњу равнотежу НАТО-а. Према информацијама које је објавио Ројтерс, позивајући се на војни извор, Вашингтон ће предати два главна командна места Алијансе европским официрима, у Напуљу и у Норфолку. То није техничка рокада, већ јасан политички и стратешки сигнал: ера НАТО-а којим су апсолутно доминирале САД улази у завршну фазу.
Командно место у Напуљу, кључно за операције на јужном крилу Алијансе и Медитерану, као и оно у Норфолку у Вирџинији, које има централну улогу у атлантској безбедности и трансокеанској координацији, више неће бити под директном америчком командом. Европа први пут добија стварну, а не декларативну одговорност.
ТРАМПОВ ДОКТРИНАРНИ ПОТЕЗ
Ова одлука у потпуности је у складу са ставом америчког председника Доналда Трампа, који већ дуже време отворено захтева да европске државе преузму већи терет сопствене безбедности. Трампова администрација више не крије фрустрацију чињеницом да САД финансијски, војно и кадровски носе највећи део НАТО-а, док европске чланице често заостају и у издвајањима и у оперативној спремности.
Порука је јасна и немилосрдна: ако Европа жели безбедност, мора бити спремна и да је води.
Ројтерс подсећа да је управо Трампова администрација више пута позвала да НАТО престане да буде савез „под америчким старатељством“ и да се трансформише у „НАТО предвођен Европом“. Предаја командних места сада ту идеју претвара у конкретну реалност.
КРАЈ КОМФОРНЕ ЗОНЕ ЗА ЕВРОПУ
За европске престонице, овај потез је двосекли мач. Са једне стране, реч је о дуго прижељкиваном признању да Европа није само извршилац, већ и стратешки актер. Са друге стране, то значи крај комфорне зоне у којој се безбедност подразумевала, а одговорност делимично пребацивала преко Атлантика.
Командовање значи доношење тешких одлука, преузимање ризика и политичку одговорност у кризним ситуацијама. Европа више неће моћи да се позива искључиво на америчко вођство када ствари постану компликоване.
НАТО СЕ МЕЊА ИЗНУТРА
Овај потез додатно потврђује да НАТО пролази кроз дубоку трансформацију. Савез који је деценијама функционисао као продужена рука америчке војне моћи сада се прилагођава новој глобалној реалности у којој Вашингтон све отвореније прерасподељује своје приоритете и очекује да савезници „одрасту“.
Предаја командних места није повлачење САД из НАТО-а, али јесте јасан сигнал да Америка више не жели да буде једини стуб на коме све стоји.
ПОРУКА КОЈА ОДЈЕКУЈЕ ДАЉЕ ОД НАТО-А
Ова одлука има шири геополитички значај. Она шаље поруку и Русији, и Кини, и остатаку света: Европа више не може да се скрива иза америчке сенке. Истовремено, она представља упозорење европским државама да ће статус глобалног актера морати да оправдају конкретним способностима, а не само политичким декларацијама.
НАТО улази у нову фазу. Мање америчке команде, више европске одговорности. Питање које остаје отворено гласи: да ли је Европа заиста спремна за улогу коју је годинама тражила?
