Iako se zec danas smatra jednim od glavnih simbola Uskrsa, zanimljivo je da se u Bibliji uopšte ne pominje. Postoji više objašnjenja kako je ova životinja postala deo praznične tradicije.
Jedna od najčešćih teorija vodi poreklo iz starih paganskih običaja, povezanih sa proslavom proleća i boginjom plodnosti Eostre. Zec je bio njen simbol, pre svega zbog svoje izuzetne plodnosti, pa je vremenom postao znak obnove i novog života.
S druge strane, postoji i legenda po kojoj je zec nekada bio ptica koju je boginja pretvorila da bi je spasla. Kao znak zahvalnosti, on je navodno počeo da donosi jaja, što je kasnije postalo deo uskršnjeg običaja.
Tradicija uskršnjeg zeca koji donosi jaja posebno se razvila u Nemačkoj, gde su priče o „Osterhazeu“ postale popularne još u ranom novom veku. Ovaj običaj su kasnije nemački doseljenici preneli u Ameriku, odakle se proširio širom sveta.
Iako zec u stvarnosti ne polaže jaja, simbolika je jasna – i zec i jaje predstavljaju plodnost, rađanje i novi početak, što se savršeno uklapa u značenje Uskrsa kao praznika obnove života.
